Дело

БРАЋА КАРЛМАЗОВИ 381 цркве Христове. То је, наравно, и данас тако у строгом смислу,. али ићак ниј^ објављено, те савест данашњег злочинца често, врло често ступа са самом собом у преговоре: „Украо сам, вели он, али не^идем против цркве, Христу нисам непријатељ", — ето шта себи^дацас говоре редом сви злочинци; али кад црква ступи на месГбг државе, тада би му тешко било то казати, осим ако хоћеда одрече сву цркву на целој земљи, па да каже: „Сви се варају, сви су одступили, сви су лажна црква, само ја једини, убица и крадљивац — само сам ја праведна хришћанска црква“. А то је, богме, тешко себи казати, то тражи огромне услове, прилике, које се не дешавају често. А сад, с друге стране, узмите поглед саме цркве на злочинство: зар није јасно да се тај поглед мора изменити против данашњег, скоро незнабожачког погледа, па се из механичког одсецања зараженог дела, као штосе данас ради зарад обезбеђења друштва, — преобразити, и топотпуно, а не лажно, у идеју о поновном препорођењу човековом, о његовом ускрснућу и спасењу... — То јест, шта је то? Ја сад опет не могу више да разумем, — прекиде га Миусов, — опет некаква машта. Нешто без облика, а не може се ни разумети. Како то — искључење?' Какво искључење? Ја подозревам, да се ви просто шалите с нама, Иване Фјодоровићу. — Па у самој ствари то вам је исто и данас, — проговори наједаред старац, и сви се наједаред к њему окренуше; — та кад сад не би било Христове цркве, за злочинца не би било никакве сметње у злочинству, не би било чак ни казне, то јест праве казне, не механичке, као што они1 малочас рекоше, него праве казне, која је једино стварна, која једино застрашује и умирује, а која се састоји у осећању своје рођене савести. — Како то, допустите да чујем? — запита Миусов са најживљим љубопитством.' — Ево како, — поче старац. — Сва та прогонства на робијашки рад, а пре још и са шибањем, никога не исправљају, а што је најглавније, скоро никаквог злочинца и не застрашазају, и број злочинаца не само да се не смањује, него, што даље, он све већма расте. Та ви то морате признати. И излази да друштво тим начином ни најмање није сачувано, јер премда се шкодљив члан друштва одсеца механички, и протерује седалеко, да нам није пред очима, али на место њега се одмах. 1 Т. ј Иван Фјодоровић Карамазов.