Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 383 боравом'. На тај начин све се то збива без и најмањег црквиног сажаљлења, jtp у мнегим случајевима тамо цркве и нема, него су остали само црквени људи и великолепне црквене зграде, саме цдк цркве тамо већ одавно теже к прелазу из нижег вида, као Ц^ква, у виши вид, као држава, да у њему потпуно ишчезну. Бар^таТко је, чини ми се, у лутеранским земљама. А у Риму тамо је већ пре хиљаду година место цркве проглашена држава. И стога се тамо преступник више и не осећа као члан цркве и, кад га искључе, он живи у очајању. А ако се враћа у друштво (после издржане казне), то бива често са таквом мржњом, да он, тако рећи, само друштво одбацује од себе. Чим ће се то свршити, мо жете сами себи представити. У многим случајевима као да је и код нас то исто; но у том и јесте сва ствар, што, осим установљених судова, у нас поврх тога постоји још и црква, која никада не губи општење са преступником, као са милим и још увек драгим својим сином. Поред тога постоји и чува се, макар само у мислима, и суд црквин, који данас истина није делатан, али ипак живи за будућност, макар и у машти, и који и сам злочинац несумњиво, нагоном своје душе, признаје... Истина је и то, што је овде сад било речено, да кад би збиља наступио суд црквин, и то у свој својој снази, то јест, кад би се све друштво претворило само у цркву1, онда не само да би суд црквин утицао на поправку злочинца тако, како данас никада не утиче, него би се, можда, злочинства збиља смањила до невероватно малог броја. А и црква би, без сумње, схватала будућег злочинца и будући злочин у многим случајевима сасвим друкчије него данас, и умела би повратити искљученога, предупредити онога који намерава и спрема се на злочин, и препородити онога, који је пао. Истина, — насмехну се старац, — за сад хришћанско друштво ни само није готово, и састоји се свега из седам праведника; нО како њих (праведних људи) увек има, она ипак остаје непомично, очекуЈући свој потпуни преображај из скоро још незнабожачког удружења у једну једину, светску и господарећу цркву, а то нек да Бог да буде, нек да Бог да буде, макар на крају векова, јер је само томе намењено да се збуде и сврши! И не треба човек да се даје збуњивати временима и роковима, јер је тајна времена и рокова у мудрости Божијој, у предвиђању Његовом и љубави Његовој. И што по рачуну људском може бити тек врло удаљено, оно се можда, по предопредељењу 1 То јест у религиозно-моралну, хришћанску задругу. Прев.