Дело

384 Д Е Л 0 Божијем, налази веН у очи свога јављања, на прагу. А ово последње нек да Бог да буде, нек да Бог да буде! — Нек да Бог да буде! Нек да Бог да буде! — дубоко усрдно и сурово потврди отац Пајсије. — Чудновато, у највећој мери чудновато! — рече Миусов и не толико љутито, колико са неким потајним негодовањем. — А шта вам се то чини толико чудновато? — пажљиво се распитиваше отац Јосиф. — Ама, збиља, шта је ово сад? — узвикну Миусов, као да се наједаред пренуо, не могавши се више уздржати : одбацује се на земљи држава, а црква се диже на степен државе! Та то већ није ултрамонтанство, то је архи-ултрамонтанство! Та то није сањао ни папа Григорије Седми! — Сасвим обратно извољевате разумевати! — строго проговори отац Пајсије, — не претвара се црква у државу, разумите то. То је Рим и његова машта. То је треће ђаволско искушење! Него, напротив, држава се претвара у цркву, она се уздиже до цркве и постаје црква на читавој земљи, — што је већ сасвим противно и ултрамонтанству, и Риму, и вашем тумачењу, и није ништа друго него велика улога православља на. земљи. „Од Истока ће ова звезда засијати“. Миусов некако убедљиво ућута. Читава његова појава изрази необично сопствено достојанство. Поносито снисходљив осмех показа се на његовим уснама. Аљоша праћаше све са јако уздрхталим срцем. Цео тај разговор узбуђивао га је до дна душе. Он случајно погледа на Ракитина; овај стојаше непомично на свом пређашњем месту код врата, пажљиво слушајући и посматрајући, премда са обореним очима. Но, по живахном руменилу на његовим образима, Ал>оша се досети да је и Ракитин, канда, узнемирен, не мање од њега. Аљоша је знао због чега је он узнемирен. Дозволите ми да вам саопштим једну малу причицу,. господо, — проговори наједаред Миусов са освојним и некаквим нарочито господственим изгледом. — У Паризу пре неколико година, ускоро после децембарског преврата, једаред, кад сам био у посети код једног врло важног лица, које тада беше на управи земаљској, видео сам се код њега са једним у највећој мери занимљивим господином. Та индивидуа беше не толико шпијун, колико нека врста старешине над читавим одредом политичких шпијуна, — на свој начин доста важна и од утицаја