Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 385 личност. Користећи се згодном приликом, ја, из превеликог љубопитства, ступих у разговор са њим; а пошто њега домаћин није «дримио као пбзнаника, него као подчињеног чиновника, који је ^дошао са неком врстом рапорта, то, видећи од своје стране како сам ја примљен код његовог старешине, он ме удос^јјЈ^извесном искреношћу, — али, дабогме, тек у извесној мери, то јест више је био учтив, него искрен,'и то онако, како Французи знају бити учтиви, — тим пре, што је у мени видео странца. Но ја га врло добро разумедох. Предмет разговара беху социјалисте-револуционари, које су тада међу осталим гонили. Изостављајући главну суштину нашег разговора, споменућу само једну врло занимљиву примедбу, коју је тај господичић некако случајно исказао: „ми се, — рече он, — управо свих тих социјалиста-анархиста, безбожника и револуционара бог зна како и не бојимо; ми њихов траг пратимо, и њихове су нам стазе познате. Али има међу њима, премда мало, неколико нарочитих људи: то су они што у Бога верују и што су хришћани, а у исто време и социјалисте. Ето тих се ми највише бојимо, то је страшан свет! Социјалиста хришћанин страшнији је од социјалисте безбожника". Речи су ме те и тада изненадиле, но сад сам их се, господо, код вас опет сетио... — То јест ви те речи примењујете на нас и у нама видите социјалисте? — отворено и без околишења запита отац Пајсије. Али пре него што Петар Александровић смисли да да одговор, отворише се врата и уђе толико задоцнели Димитрије Фјодоровић. Fbera већ збиља као да беху престали чекати, и изненадна појава његова изазва, у првом тренутку, чак неко чуђење. VIVI Та што живи такав човек! Димитрије Фјодоровић Карамазов, младић од двадесет осам година, средњега раста и пријатна лица, изгледаше далеко старији од својих година. Био је добро развијен, и у њега је човек могао замишљати велику физичку снагу, но, крај свега тога, на његовом се лицу изражаваше скоро нешто болешљиво. Лице му беше мршаво, образи му беху упали, а боја им се преливаше некаквим нездравим жутилом. Доста велике тамне очи, малко избечене, изгледаше да гледаху са чврстом упорношћу, али некако неодређено. Чак кад је био узбуђен, те би Дело, књ. 67. 25