Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 387 пању“, Димитрије Фјодоровић се још једаред поклони, затим се наједаред окрете према своме „тати“, те се и њему тако исто учтцфо и дубоко поклони. Видело се да је он тај поклон смислио још унапред, и смислио га је искрено, сматрајући за своју дужвост изразити тиме своје поштовање и добре намере. ^Фједор Павловић, премда га је тај поздрав сасвим изненадио, одмах му се на свој начин одазва: у одговор на клањање Димитрија Фјодоровића, он скочи са наслоњаче те се и сам поклони свом сину тако исто дубоко. Лице његово постаде наједаред важно и као опомињуће и подстичуће, што му опет даде сасвим пакостан изглед. Затим, поклонивши се ћутећки „општим“ поклоном свима који су били у соби, Димитрије Фјодоровић приђе својим великим и одлучним корацима к прозору, седе на столицу што још једина беше остала незаузета, недалеко 'од оца Пајсија, и одмах се припреми да слуша наставак разговора, који он беше •прекинуо. Појава Димитрија Фјодоровића заузе не више од једно два минута, и разговор не могаше бити поремећен. Но овога пута на упорно и скоро љутито питање оца Пајсија, Петар Александровић Миусов не нађе за потребно да одговори. — Допустите ми да ту тему уклоним, — изговори он са неком светском немарношћу. — А та је тема осим тога и потешка. Ено вид’те како нам се смеје Иван Фјодоровић: мора •бити да он има на уму нешто занимљиво и за овај случај. Ето питајте њега. — Ништа нарочито, осим мале примедбе, — одмах одговори Иван Фјодоровић, — примедбе о том, да уопште европски либерализам, па чак и наш руски либерални дилетантизам, често и већ поодавно мешају крајње резултате социјализма са хришћанским резултатима. Тај несмислени закључак је, наравно, карактерна црта. У осталом, социјализам мешају са хришћанством не само либерали и дилетанти, него заједно са њима, у многим приликама, и жандари, то јест, инострани, не руски, разуме се. Ваша париска причица доста је карактеристична, Петре Александровићу. — Уопште ја и опет молим да се та тема остави, — понови Петар Александровић, — а место тога ја ћу вам испричати, господо, другу причицу о самом Ивану Фјодоровићу, у највећој мери занимљиву и карактеристичну. Не више него пре пет дана, у једном овдашњем, 'већином женском, друштву, он је свечано 25*