Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 389 бесмртност своје душе, па чак ни у оно, што сте написали о цркзи и о “црквеном питању. — Можда имате и право!... Но ипак, ја се нисам баш сасвим^ли шалио... — наједаред чудновато признаде Иван Фјодоровић, у осталом брзо поцрвеневши. — Нисте се сасвим шалили, то је истина. Идеја та још није решена у вашем срцу и мучи га. Но и мученик воли неки пут забављати се својим очајањем, и то канда опет из очајања. Тако се и ви сада из очајања забављате — чланцима по часописима и светским препиркама, не верујући ни сами својој дијалектици, и са болом у срцу смејући јој се сами у себи... У вама то питање није решено, и то је ваш велики душевни терет, јер он неминовно тражи разрешења... — А може ли оно у мени бити решено? Решено у потврдном смислу? — настави чудновато питати Иван Фјодоровић, непрестано са неким необјашњивим осмејком посматрајући старца. — Ако се не може решити у потврдном смислу, оно се нигда неће решити и у одричућем — ви сами знате то својство вашега срца; и у томе је сва мука његова. Но благодарите Творцу, што вам је дао срце више, способно мучити се таквом муком — „о узвишеном мудровати и узвишено тражити — јер наш је боравак на небесима“. Нека вам да Бог, да вас решење вашега срца постигне још на земљи, и нека Бог благослови путеве ваше! Старац подиже руку и као да хтеде с места прекрстити Ивана Фјодоровића. Но овај наједаред устаде са столице, приђе к њему, прими његов благослов и, пољубивши га у руку, врати се ћутећки на своје место. Поступак тај, а и сав предходни, за Ивана Фјодоровића неочекивани, разговор са старцем, некако све порази својом загонетношћу и чак некаквом свечаношћу, тако да сви на један тренутак ућуташе, а на лицу Аљошином се изрази скоро страх. Но Миусов наједаред нагло смаче раменима, и у истом том тренутку Фјодор Павловић скочи са столице. — Божанствени и пресвети старче! — викну он, указујући на Ивана Фјодоровића: — то је мој син, крв од крви моје, најмилије тело моје! То је мој најбољи и најучтивији, тако рећи, Карло Мор, а овај син, што малочас уђе, Димитрије Фјодоровић, и против кога ја код вас тражим суда, — то је већ најгрђи, најнеучтивији Франц Мор, — обојица из Разбојника Шилерових, -а ја, ја сам сам, у таквом случају, Regierender Graf von Moor1! 1 Владајући гроф Мор.