Дело

БРАЋЛ КАРАМАЗОВИ 393 ђења, црај свега тога, што би они чак у самом том тренутку (или само један тренутак доцније) могли себи себи шапнути: „та ти лаже16, матори безстидниче, та ти си и сада глумац, крај свега тог tbof „светог“ гњева и „светог“ тренутка гњева. Димитрије Фјодоровић се страшно намргоди и са неисказани&~ит5езрењем погледа на оца. — Ја сам мислио... ја сам мислио, — некако тихо и уздржано проговори он, — да ћу са анђелом душе своје, са невестом својом, доћи у завичај да га негујем у старе дане, а видим само развратног сладострастника и најподлијег комендијаша! — На двобој! — завапи опет старчекања, губећи дах и прскајући се при свакој речи пљувачком. — А ви, Петре Алек сандровићу Миусове, знајте, господине, да можда у свем вашем роду није било више и часније, — чујте: часније — жене, од тог створења, као што се малочас усудисте назвати је! А ви, Димитрије Фјодоровићу, ви сте због тог „створења" оставили своју заручницу, значи, сами сте пресудили, да и заручница ваша не вреди ни ђона на њеним ципелама, ето какво је то створење. — Срамота! — оте се наједаред узвик из уста оца Јосифа. — Брука и срамота! — својим дечачким гласом, дрхтећи од узбуђења и сав поцрвенивши, викну наједаред Калганов, који све време до сада ћуташе. — Та што живи такав човек! — потмуло рикну Димитрије Фјодоровић, скоро већ ван себе од љутине, некако необично подигавши рамена и од тога се скоро згуривши, — не, реците ми, може ли се њему још дозволити да срамоти собом земљу, погледа он све, указујући на старог Карамазова руком. Он говораше полагано и одмерено. — Чујете ли, чујете ли ви, монаси, оцеубицу, — нарну Фјодор Павловић на оца Јосифа. — Ето вам одговора на ваше „срамота!“ Шта је срамота? То „створење", та „жена рђавога владања" је можда светија и од вас самих, господо јеромонаси, што се спасавате! Она је можда у младости пала, нагрижена околином, у којој се налазила, али она је „много заволела", а која је много волела, њој је и Христос опростио... — Христос није за такву љубав опростиио... оте се у нестрпљењу кротком оцу Јосифу. — Не, — за такву, баш за ту исту, за такву! Ви се овде купусом спасавате па мислите, да сте зато праведници! Сму-