Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 395. част да, примим учешће за његовом трпезом, крај све моје искреце жеље, — раздражљиво проговори монаху Петар Александрвбић. — *А та непредвиђена околност — то сам ја! — одмах; прихватшФјодор Павловић. — Чујте, оче, то Петар АлександровАћ^неће са мном да остане, иначе би он драге воље одмах пошао. Него ћете баш отићи, Петре Александровићу, изволите к оцу игуману, и — желим вам добар апетит! Знајте, да се ја уклањам, а не ви. Кући, кући — па ћемо код куће ручати, а овде се осећам неспособан, Петре Александровићу, мој прељубезни рођаче. — Нисам ја вама рођак, нити сам вам икада био, ви ниски човече! — Ја сам зато нарочито и казао, да вас разљутим, зато, што се ви од родства извлачите, премда сте ви ипак рођак, макар се ви како извлачили, књигама ћу доказати; а по тебе ћу, Иване Фјодоровићу, коње послати кад затреба; остани, ако. хоћеш, и ти. Вама пак, Петре Александровићу, чак пристојност налаже да се јавите к оцу игуману, треба се извинити због онога, што смо ја и ви тамо наредили... — Ама, је ли истина, да ви одлазите? Да ви можда не лажете ? — Петре Александровићу, та како бих се ја смео усудити^ после онога, што се десило! Занео сам се био, господо, занео! А осим тога сам још био потресен! А и срамота ме је! Господо, у некога је срце као у Александра Македонског, а у неког као у кученцета Фиделке. У мене је као у кученцета Фиделке. Уплашио сам се! Но, како ћу после онаке ескападе још на ручак, сосове манастирске да кркам? Срамота ме, не могу^ извините! „Бог би га знао!... А ако превари па дође?“ — застаде Миусов замисливши се, пратећи неодлучним погледом комендијаша, који се удаљаваше. Онај се окрете па, опазивши, да га Петар Александровић прати, посла му руком пољубац. — А хоћете л’ ви к игуману? — нагло запита Миусов Ивана Фјодоровића. — А што не бих ? А осим тога, ја сам нарочито позван од игумана још јуче. — На жалост, ја збиља осећам да се скоро морам јавити на тај несретни ручак, — настављаше Миусов непрестано са оном