Дело

396 Д Е Л О истом раздраженошћу, чак и не обраћајући пажње на то, да калуђер слуша. — Треба да се макар тамо извинимо за то, што смо овде починили, и да разјаснимо, да то нисмо ми... Како ви мислите? — Да, треба разјаснити, да то нисмо ми. А осим тога, отац тамо неће бити, — примети Иван Фјодоровић. — Зар још са вашим оцем — таман посао! Проклети тај ручак! А међу гим сви иђаху. Калуђерчић ћуташе и слушаше. Путем кроз шумарак он само једаред што примети, да отац игуман „одавно већ чекају", и да су за више од пола сата закаснили. Нико му ништа не одговори. Миусов са мржњом погледа у Ивана Фјодоровића: „И гле га, молим те, иде на ручак, као да ништа није ни било!“ помисли он. „Дебео образ и — Карамазовска савест“. VII Богословац — каријериста. Аљоша доведе свога старца у спаваћу собицу и метну га на постељу. То беше врло мала собица са најпотребнијим намештајем: постеља беше узацка, гвоздена, а на њој, место душека, само ћебе. У углу код икона стојаше налоњ, а на њему лежаху крст и Јеванђеље. Старац се спусти на постељу сав изнемогао; очи му сијаху, а дисаше врло тешко. Седнувши, он пажљиво и као смишљајући нешто, погледа у Аљошу. — Иди, мили, иди, мени је довољан и Порфирије, а ти похитај. Ти си тамо непотребан, иди к оцу игуману, па послужи при ручку. — Благословите, да овде останем, — молећим гласом прозбори Аљоша. — Ти си тамо потребнији. Тамо мира нема. Послужићеш их и бићеш им од потребе. Ако се распале бесови, молитву читај. И знај, синко (старац је волео да га тако зове), да ти и од јако овде није место. Запамти ово, младићу. Чим ме удостоји Бог да се преставим — ти одмах иди из манастира. Сасвим иди. Ал>оша се уздрхта. — Шта ти је? Није овде твоје место за сад. Благосиљам те због твог великог задатка у свету1. Много ти још имаш да стран1 Изпан манастира — међу светом.