Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 397 ствујеш. И мораћеш се оженити, мораћеш. Све ћеш морати поднети/ док се наново не вратиш. А посла he много биги. Али у теба*не сумњам, зато те и шаљем. Христос нека је с тобом. Сачувај Га и Он ће сачувати тебе. Велики ћеш јад и тугу видети и~у том јаду ћеш срећан бити. Ево ти завет: у тузи срећу траж^, Р.ади, непрестано ради. Запамти реч моју од сада, јер премда ћу још говорити с тобом, но не само дани, — него су ми и сати избројани. На лицу Аљошином се опет показа силан покрет. Углови његових уста дрхтаху. — Шта ћеш опет? — тихо се насмеши старац. — Нека светске сузе испраћају своје покојнике1, а ми се овде још радујемо, кад нам отац одлази са овога света. Радујемо се и молимо се за њега. Остави ме дакле. Молити се треба. Пођи и похитај. Код браће буди. Али не код једног. него код обојице. Старац подиже руку да га благослови. Противити се беше немогућно, премда је Аљоша необично желео да остане. Желео је још да запита, и чак му се отимало са језика питање, шта је имао да значи онај онако низак поклон брату Димитрију? — но он се не усуди запитати. Он знађаше, да би му старац и сам, без питања разјаснио, кад би било могућно. Овако пак, види се, да није имао зато вољу. А тај је поклон страшно поразио Аљошу; он је веровао слепо, да је он имао некакав тајанствен смисзо. Тајанствен, а можда и страшан. Кад је изишао изван ограде скита, да стигне у манастир на почетак ручка код игумана (наравно, само да послужује за столом), њему се наједаред болно стеже срце и он застадс на месту: пред њим као да поново одјекнуше речи старчеве, који беше прорекао свој тако блиски свршетак. Што је старац прорицао, па још са таквом тачношћу, то се мора збити несумњиво, Аљоша је у то веровао као у свето. Али како ће он остати без њега, како ће он моћи да га не види, да га не чује? И куда ће он поћи? Каже му да не плаче и да иде, из манастира, Господе! Аљоша одавно не осећаше такву тугу. Он пође брже шумицом, која растављаше скит од манастира и, не могући чак ни подносити своје мисли, толико су га оне мучиле, он узе гледати на столетне борове са обе стране шумске путањице. Растојање беше Дуго, једно пет стотина корака, не 1 То јест, нека (тамо у свету) световњаци, немонаси плачу за своји.ч покојницима. Прев.