Дело

•398 Д Е Л О више; у тај мах овде обично никог не би могао срести, али на једаред на првом савијутку стазе он опази Ракитина. Он очекиваше некога. Да не чекаш ти мене? — запита га Аљоша, кад стиже до њега. Баш тебе, — насмехну се Ракитин. — Журиш се к оцу игуману. Знам; код њега је гозба. Такве гозбе није било код њега још од како је дочекивао архијереја и ђенерала Пахатова, сећаш ли се? Ја тамо нећу бити, а ти иди, додаји им сосове. Него реци дер ми, Аљоша, једно: шта значи тај сан ? Ето то сам хтео да те питам. — Какав сан? — Па ето — тај поклон до земље пред твојим братом Димитријем. И још како је челом о патос ударио! — То ти за оца Зосиму? — Да, за оца Зосиму. — Челом? — А, нисам се пристојно изразио? Па, нека, нек је неучтиво. Елем, шта значи тај сан? — Ја не знам, Мишо, шта значи. — Ја сам знао, да ти он то неће објаснити. Наравно, тајанственог и заплетеног ту нема ничега, само канда обичне благоглупости. Али је та мајсторија била изведена нарочито. Сад ће бар сви свеци и богомољци по вароши почети говорити и по свој губернији разнети : „Шта ли значи овај сан?“ По мом схватању, старац збиља има добар нос: унапред осетио криминал. Код вас смрди. — Какав криминал? Ракитин очигледно хтеде нешто рећи: — У вашој ће породичици он бити — тај криминал. А десиће се између твоје браће и твог богатог оца. И ето отац Зосима је чукнуо челом за сваки будући случај. А после, ако шта буде: „ах, па то је свети старац унапред казао — прорекао је“, премда, какво им је у том пророштво, што је он лупнуо челом? Не, — казаће свет, — то је био симбол, алегорија и ђаво би га знао шта! Разнеће се глас, запамтиће се: злочинство је, рећи ће се, унапред погодио, злочинца обележио. Код религиозних занесењака је увек тако; пред меаном се крсти, а на цркву се камењем баца. Тако и твој старац: праведника батином напоље, а убици се клања до земље. — Какво злочинство? Каквом убици! Шта ти то говориш?