Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 399 Аљоша застаде као укопан, застаде и Ракитин. — Какво? Бајаги не знаш ? Кладим се, да си ти већ и сам t * о том£ мислио. ЗбиЉа, то је занимљиво: чуј, Аљоша, ти увек истину говориш, премда увек између две столице седиш: јеси ли мислие ти о томе, или ниси, одговарај ? ^-.Мислио сам, — тихо одговори Аљоша. Чак се и Ракитин збуни. — Та шта говориш ! Па зар си и ти већ мислио? — викну он. — Ја... ја управо нисам мислио, — промрмља Аљоша, него кад си ето ти малочас почео тако чудновато о томе причати, а мени се учини, да сам ја и сам о томе мислио. — Видиш (и како си ти то јасно исказао!), видиш? Данас, посматрајући тату и браца Мићењку, на злочинство си помислио? Ја се дакле не варам? — Ама причекај, причекај, — узнемирено га прекиде Аљоша, — из чега ти све то видиш?... Зашто то тебе тако занима, то прво да ми кажеш. — Два питања засебна, али битна. Одговорићу ти на свако засебно. Од куд видим? Ништа ти ја ту, брате, не бих могао видети, да нисам данас наједаред схватио Димитрија Фјодоровића, брата твога, целог од главе до пете, одједанпут и у тренутку, сасвим онаквог, какав јесте. У тих врло часних, али страсних људи има једна гранична црта, преко које смеш прелазити. Иначе — иначе ће они и рођеног оца — ножем. А тата ваш је пијан и неиздржљив несретник, никад и ни у чем мере није знао — претераће меру обојица, и пљус обојица у ендек... — Не, Мишо. не, ако је само то, онда си ти мене охрабрио. Дотле неће доћи. — А што ти сав дрхтиш? Знаш ли ти шта је? Нека је он и поштен човек, исти Мићењка (он је глуп, али поштен); али он је — сладострастник! Ето, то ти је његов опис и сва језгра његова. Од оца је наследио сладострастност. И ја се само теби, Аљоша, чудим: откуд ти да си тако невин? Та и ти си Карамазов! Та у вашој је породици сладострастност до палила доведена! Е па ето ти — сада три страстника један другог вребају... са ножевима у чизми. Троје се сударило и лупнуло главом о главу, -а, ко зна, можда си и ти четврти. — Ти се вараш у погледу те женске. Димтрије њу... пре.зире, — некако тресући се проговори Аљоша. — Зар Грушењку? Не, братац, не презире је. Та кад је он