Дело

400 Д Е Л 0 чак заручницу своју јавно за њу променио, онда је не презире. Ту... ту ти је, брате, нешто, што ти сада нећеш разумети. Ту се човек заљуби у какву било лепоту, у тело женско, или чак само у један део женског тела (то сладострасник може разумети), па ће дати за њу рођену децу, продаће оца и матер, Русију и отаџбину; дотле поштен човек, сад ће поћи па украсти; дотле смирен — сад ће заклати, дотле веран — а сад ће издати. Песник женских ногу — Пушкин, ножице је у стиховима опевао; други их не опевају, али не могу да погледају на ножице без дрхтавице. Него не само ножице... Ту ти, брате, презрење не помаже, па макар он и презирао Грушењку. И презире је, али се отргнути не може. — Ја то разумем, — лупну наједаред Аљоша. — Истина? Па збиља, дабоме да разумеш, чим си тако наједаред лупнуо да разумеш, — злурадо проговори Ракитин. 'Ги си то изненада лупнуо, то ти се отело. Тим је драгоценије признање: значи, већ ти је позната тема, већ си мислио о томе, о сладострашћу! Ах ти, невино јагњешце! Ти си Аљошка смиренко, ти си светац, признајем, али ти си смиренко, а ђаво би знао о чем ти све већ ниси мислио, ђаво би знао, шта све већ теби није познато! Очувао невиност, а већ кроз такву дубљину прошао, — одавно ја тебе посматрам! Ти си и сам Карамазов, ти си Карамазов од главе до пете — значи, раса и полно одабирање нису празне речи. По оцу сладострастник, по матери верски занесењак. Што дрхћеш? Зар не говорим истину? Знаш шта: Грушењка ме молила „доведи ми њега (то јест тебе), па ћу скинути с њега мантију“. И да знаш само, како ме је молила: доведи га, па доведи га! А ја мислим: чиме ли си ти то њој тако занимљив? Него знаш, и она ти је опет жена необична! — Поздрави је, реци јој да нећу доћи, — криво се насмеши Аљоша. — Довршуј Михаило, што си почео, ја ћу ти после моју мисао казати. — Шта ту има да се довршује, све је јасно. Све ти је то,. брате, стара музика. Кад се већ и у теби крије сладострастник, онда шта је тек са братом ти Иваном, једноутробним ? Та и он је Карамазов. У томе се све ваше Карамазовско питање састоји: сладострастници, тецикуће и верски занесењаци! Брат Иван ги сад богословске чланчиће из комендије из неког врло глупог непознатог разлога штампа, а овамо је атеист, и ту своју нискост