Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 401 и сам признаје — исти тај твој брат, Иван. Осим тога, од брата Миће*отима заручницу, но тај ће циљ, канда, постићи. И то још како: по пристанку самог Миће, зато што му Мића сам своју заручни-цу уступа, да је се само курталише и да што пре оде Грушен^и^И све то при свем свом благородству и несебичности, обрати на то пажњу. Ето, ти су ти људи најкобнији! Ђаво би вас знао после тога: сам своју подлост признаје а овамо сам у подлост срља! Сад слушај даље. Мићи сад пресеца пут онај матори — отац. Јер тај ти је за Грушењком наједаред полудео, та њему одмах вода на уста поцури, чим је само погледа. Та он је само због ње и направио малочас онакав скандал у ћелији само зато, што је се Миусов усудио да је назове неваљалим створењем. Заљубио се горе него мачак. Пре му је она ту само у неким његовим мрачним и механским пословима за плату служила, а сад се наједаред досетио и јасно је видео, острвио се, досађује јој с понудама, наравно, не с часнима. И знај да ће се они сударити, татица и синчић, на тој стази. А Грушењка ни једном, ни другом, — за сад још врда, извлачи се и обојицу подбада, мерка: који је подеснији, јер премда се код татице може доћи до лепих пара, но он се неће оженити, а ко зна, може напослетку да се узћуди па да затвори ћемер. У таквом случају и Мићењка има своју цену; пара нема, али је за то кадар оженити се! Напустити невесту, несравњену лепоту, Катарину Ивановну, богату, племићског рода и пуковничку кћер, па се оженити са Грушењком, бившом љубазницом старог трговца, развратног гејака и варошког градоначелника Самсонова! Из свега тога збиља може произаћи криминални судар. А то твој брат Иван и чека, за њега је то као наручено: и Катарину Ивановну ће добити, за којом чезне, а и придићи ће јој њених шесдесет хиљада мираза. А за малог човека и гољу, као што је он, то је врло саблажњиво за почетак. Па још и ово: не само да Мићу неће увредити, него ће га, док је жив, задужити. Јер ја поуздано знам, да је Мићењка сам и гласно, још прошле недеље, викао у трактиру1 пијан са циганкама, да је недостојан своје заручнице, Катарине, а брат Иван — да је достојан. А сама Катарина Ивановна, наравна ствар, таквог младожењу, као што је Иван Фјодоровић, најзад ипак неће одбити; јер она се и сад колеба између њих двојице. И чим вас је само тај Иван све занео, те га тако обожавате? А он вам се 1 Гостионица. Дело, књ. 67. 26