Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 403 Ти си^паметан, али.~ не љути се, ја сам се то тек онако, ни за шта насмејао. Сад видим, да се и ти можеш разљутити, Мишо. По твсн^Гузбуђењу, ја видим, да ти и сам ниси равнодушан према Катарини-.Ивановној, ја сам то, брате, одавно слутио, и стога ти и не^оТшш мога Ивана. Ти си љубоморан на њега? — А јесам ли љубоморан и због њених новаца? Додај и то, кад си већ почео! — Не, ја ништа нећу додати о новцу, нећу да те вређам. — Верујем ти, кад кажеш, но ипак ђаво да вас носи — и тебе и твог брата Ивана! Ви ниједан нећете разумети, да њега човек, и без Катарине, још и те како може не волети. И као не знам зашто и да га волим! Та и он мене удостојава своје грдње. Што да ја немам права њега грдити? — Ја никад нисам чуо, да је он о теби ма шта рекао, ни добро ни рђаво; он никако о теби и не говори. — А ја сам, видиш, чуо, да ме је прекјуче код Катарине Ивановне изгрдио на пасја кола, — ето колико се заинтересовао мојом маленкошћу. И сад, брате, ко је после тога љубоморан ја не знам! Изволео је исказати мисао, да вели, ако ја не пристанем на каријеру архимандрита у врло блиској будућности, и ако се не одлучим да се закалуђерим, онда ћу, као неизоставно поћи у Петроград и прићи ћу каквом дебелом часопису, неизоставно у одељак књижевне критике, писаћу једно десетак година и на крају крајева ћу пренети часопис на своје име. Затим ћу га опет издавати, и то неизоставно у либералном и атеистичком правцу, у социјилистичком тону, чак малчице са одсјајем социјализма, но држећи се на опрезу, то јест у самој ствари: „помоз' Бог, чаршијо, на обадве стране!“ и засењујући будалама очи. Крај моје каријере ће, по тумачењу твога брата, бити у том, што ми тон социјализма неће сметати, да новац од претплате улажем на штедионичку књижицу и да га у згодним приликама пуштам у саобраћај, под руководством каквог било Чивутина, донде, док не сазидам капиталну кућу у Петрограду, с тим, да преселим у њу и редакцију, а у остале спратове да пустим кирајџије. Чак је и место кући одредио: код новог каменог моста преко Неве, који се, кажу, пројектује у Петрограду, од Литејне на Виборгску... — Ах, Мишо, та то ће се канда све тако и збити, чак до последње речи! — викну наједаред Аљоша, не могући се уздржати и весело се смешећи. — И ви се упуштате у заједања, Алексије Фјодоровићу. 26*