Дело

404 Д Е Л 0 — Не, не, ја се шалим, извини. Мени је сасвим друго нешто у памети. Но ипак дозволи: ко би то могао теби такве подробности саопштити, и од кога би ти могао за њих чути. Ти тек ниси могао бити лично код Катарине Ивановне, кад је он о теби говорио? — Ја нисам био, али је зато био Димитрије ФјодоровиН, и ја сам то чуо својим ушима баш од Димитрија Фјодоровића, то јест, ако ћеш право да ти кажем, није ми ни он говорио, но сам ја то сам чуо, наравно, случајно, зато што сам код Грушењке седео у њеној спаваћој соби и нћсам могао изићи, догод је Димитрије Фјодоровић био у другој соби... — Ах, да, ia сам и заборавио, та она је теби род... — Род? Зар Грушењка мени род? — викну наједаред Ракитин, сав поцрвеневши. — Ама јеси л’ ти полудео, шта ли ш је? Код тебе није све у реду у глави. — А што? Зар ти није род? Ја сам тако чуо... — Где си ти то могао чути? Не, ви господо Карамазови,. изигравате некакве велике и прастаре племиће, а овамо ти је отац трчао као домаћа будала из куће у кућу на ручак, и из. милости се сматрао као кујнско чељаде. Најпосле, добро, ја сам. само поповски син и ништавило пред вама, племићима, али немојте ме, брате, вређати тако весело и несмислено. Имам и ја части, Алексије Фјодоровићу. Ја Грушењки не могу бити род,. јавној женској, молим да се то разуме! Ракитин беше страшно озлојеђен. — Извини ме, тако ти Бога, ја никако нисам могао мислити, а после каква је она јавна женска? Зар је она... таква? — поцрвене наједаред Аљоша. — Понављам ти, ја сам така слушао, да ти је рођака. Ти к њој често одлазиш, и сам си ми говорио, да са њом љубавних веза немаш... А ја видиш нигда. нисам мислио, да је и ти тако презиреш? Па зар је она збиља заслужила то? — Ја ако је и посећујем, ја могу за то имати својих узрока,. то нека ти је доста. А што се тиче сродства, њу ће пре твој браца, или чак и сам тата твој прикачити као рођаку теби, а. не мени... Но, ево нас... дођосмо. Иди боље у кујну. Ах! шта је ово овде? Да се нисмо закаснили? Та нису могли тако брзо ручати? Или да нису опет Карамазови какво чудо начинили? Јамачно је тако. Ево и твог оца, и Ивана Фјодоровића за њим,. То су они побегли од оца игумана. Ено отац Исидор са степеница нешто виче за њима. А и отац твој нешто виче и рукама;