Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 405 маше, мора бити да се свађа. Охо, та ено и Миусова — оде и он на каруца^а, ено га видиш, оде. А ено и властелин Максимов бежш*-*- та ту је некакав скандал; значи, није ни било ручка! Да нисуу наопако, истукли игумана? Или је можда неко њих истукасГ? Е баш би вредило!... ^аиЛтин није узалуд узвикивао: скандал се збиља и десио, нечувен и неочекиван. Све се десило „по надахнућу“. VIII С к а н д а л. Када су Миусов и Иван Фјодоровић већ улазили код игумана, у Петру Александровићу, као у искрено пристојном и де-ликатном човеку, брзо се изврши један делика:ан своје врсте процес: њега би стид да се једи. Он осети у себи, да би он у самој ствари требао у толикој мери да не уважава Фјодора Павловића, да није ни требао да губи своју хладнокрвност у старчевој ћелији и да се тако збуњује, као што се десило. „У сваком •случају, монаси ту нису ни за шта криви", — одлучи он наједаред у трему игумановом, — „а кад је и ту честит и отмен свет (овај отац Николај, игуман, такођер је, канда, из племићског сталежа), онда што да не будем с њима мио, љубазан и пристојан?... „Препирати се нећу, чак ћу одобравати, опчараћу их љубазношћу и.... и... доказаћу им напослетку, да ја нисам раван томе Езопу, тој будалчини, томе глупом Августу, и да сам и ја случајно доспео у његово друштво исто тако, као и сви они“... Што се пак тиче сече шуме, око које воде парницу, и спорног риболова (он ни сам не знађаше добро где му је све то) — он одлучи да им коначно уступи, једаред за навек, још данас, тим пре, што је све то било од мале вредности, — и сва своја потраживања против манастира прекине. Све се те његове благе намере још јаче утврдише, кад ступише у трпезарију игуманову. То јест, трпезарије игуман није ни имао, зато што је он у самој ствари у целом свом одељењу имао свега две собе, — истина, далеко пространије и удобније, него у старца. Но намештај собњи такођер се не одликоваше нарочитом удобношћу: намештај беше кожом превучен, са махагонским дрветом, старе моде двадесетих година, чак и патоси беху небојадисани; али зато се све сијало од чистоте, по про-зорима беше много скупоценог цвећа; но главну раскош у том