Дело

БРкЋА КАРАМАЗОВИ 407 — Ми вам се морамо веома извинити, ваша високопрепоДобнос<г, — поче Петар Александровић, љубазно се осмехнувши, но ц&ак са достојанственим и учтивим тоном, — извинити се, што вам се јављамо сами, без нашег сапутника, Фјодора Павловића,^кога сте позвали; он је био принуђен да се уклони од ваш£ Јгрпезе, и то не без узрока. У ћелији преподобног оца Зосиме, заневши се својом несрећном породичном распром са сином, он изговори неколико речи, којима савршено не беше места... једном речи, потпуно непристојних... о чему, као што изгледа (он погледа на јеромонаха), ваша високопреподобност већ зна. Те стога, осећајући се и сам као кривац и искрено се кајући, он осети стид, и, немогавши му одолети, молио нас је, мене и сина свога, Ивана Фјодоровића, да пред вама изјавимо сзе његово сажаљење, скрушеност и покајање... Једном речју, он се нада и хоће да све накнади доцније, а сада, молећи од вас благослов, моли вас да заборавите што се десило... Миусов ућута. Изговоривши последње речи своје тираде, он остаде собом потпуно задовољан, у толикој мери, да му у души не остаде ни трага од малочашњег једа. Он је потпуно и искрено опет волео човечанство. Игуман, саслушавши га достојанствено, наже малко главу и рече у име одговора: — Са осећањем жалим, што нас је оставио. Можда би нас за нашим обедом заволео, исто као и ми њега. Изволите, господо, ручати. Он стаде пред икону па гласно отпоче молитву. Сви са поштовањем сагоше главе, а властелин Максимов чак се нарочито истаче напред, у нарочитом побожном усхићењу скрстивши на грудима руке са раширеним шакама. И ту ето Фјодор Павловић избаци последњу своју мајсторију. Треба приметити да је он збиља хтео да оде и да је збиља осетио немогућност, да, после свог срамног понашања у старчевој ћелији, иде игуману на ручак, онако — ни лук јео, ни лук мирисао! Није да кажете да је он себе Бог зна како прекоревао и кривио; можда сасвим на против; но он је ипак осећао, да је ипак непристојно поћи сада на ручак. Но тек што му притераше код степеница гостионичких његове расклимане кочије, он наједаред, већ пењући се у њих, застаде. Њему наједаред дођоше на памет његове рођене речи: „Мени се увек тако чини, кад негде улазим, да сам ја подлији од свију и да ме сви за будалу држе,