Дело

410 Д Е Л О — Ht, не, дозволите! — цикну Фјодор Павловић, учинивши још један корак напред, у собу, — дозволите и мени да довршим. Тамо су ме у ћелији оклеветали, да сам се као ја непристојно понашао, а нарочито стога, што сам оно за кесежице викнуо. Петар Александровић Миусов, мој рођак, воли, да у говору буде више благородства него искрености, а ја напротив волим, да у моме говору буде више искрености, него благородства, и пљујем ја на благородство1. Је л’ тако фон-Зоне? Дозволите, оче игумане, ја и ако сам комендијаш и приказујем вам се као комендијаш, но ја сам витез части и хоћу да искажем. Да> господо, ја сам витез части, а и Петар Александровић је уштинуг за самољубље и ништа више. Ја сам можда овамо малочас зато и дошао, да видим и да искажем. Ту се мој син Алексије спасава; ја сам отац, ја се старам о његовој судби и дужан сам старати се. Ја сам све до сад слушао и приказивао се, и из прикрајка посматрао, а сад хоћу да вам и последњи чин представе изведем. Јер како је код нас? Код нас, што падне, то и лежи. Код нас што је једаред пало, го нека лежи до века. Али ја нећу да знам за то! Ја хоћу да устанем. Оци свети, ја се много љутим на вас. Исповест је велика тајна, пред којом и ја осећам страхопоштовање и готов сам до земље се поклонити, а кад тамо, а код вас у ћелији сви клече и гласно се исповедају. Зар је дозвољено на глас се исповедати? Од светих отаца је установљена исповест на уво, тек тада ће исповест ваша бити тајна, и то је тако од памтивека. А овако, како ћу ја њему пред свима објаснити, да сам ја, на пример, то и то... но, то јест то и то, разумете л’? Јер неки пут је човека чак срамота и да каже, шта је учинио. Па то је скандал! Не, оци свети, ту човек поред вас за час може у часу прећи у хлистовштину2... Ја ћу првом приликом написати у синод, а сина ћу свога узети кући. Овде једна напомена. Фјодор Павловић је чуо да се нешто говори. Биле су некад пакосне сплетке, које су доспеле чак и до владике (не само из нашег манастира, него и из других, где се установило стараштво), да свет тобоже и сувише уважава старце, чак на штету чина игуманског, и да, поред осталога, бајаги, старци злоупотребљавају тајну исповеди и др., и др. 1 Прорсђсним словима штампанс речи у оригиналу су исказане француски. (Plus de noblesse que sincerite и т. д.). Прев. - Верска секта, чији чланови на својнм скуповима себе ударима по телу доводе у верску екстазу.