Дело

БЕОГРАД ПОД ВЛАДОМ ДЕСПОТА СТЕВАНА ЛАЗАРЕВИЋА 35 леспоти). Немачки историк Цинкајзен, описујући живим бојама •ову знам^ниту битку по разним изворима, хвали исправно држање (Деваново према Бајазиту а нарочито јунаштво његово и његови^ оклопника за време битке и у сред бојне вреве. Како је у Турској после овога пораза настало растројство и грађански рат међу синовима Бајазитовим, то се Стевану Лазарем^ћуу-који је у клетвеничкој верности својој до краја истрајао уз Бајазита, чинило, да је дошао згодан тренутак да се ослободи своје васалске потчињености и да Лазаревој држави поврати њен стари сјај. Његово бављење у Цариграду имало је, без сумње, за циљ, да Византинце у првом реду заинтересује за савез хришћанских сила против Турске. Он је тада добио од заступника цара Манојла (овај је у то доба путовао по Европи у истом циљу) назив деспота, који је од тога времена увек носио. Што се Деспотове намере нису оствариле онако', као што је он замишљао, томе треба тражити узрока у несређеном стању на Балканском Полуострву, у крајњој немоћи византијског царства и у размирицама, што их је Стеван имао са Вуковим синовима и са рођеним братом Вуком, који се беху са синовима Бајазитовим удружили против њега. Није овде место да говоримо о свим оним немилим појавама, што су тада неизмерно шкодиле угледу српске владалачке породице и осујећавале груписање и консолидовање српских земаља око једног средишта. Задатак је овом кратком прегледу Деспотова живота и рада из првих година његове владавине, да обележп све оне политичке прилике, које су Стевана Лазаревића нагониле да ступи у интимније везе са западом, да тражи наслона у Мађара и да на крају према њима заузме положај налик ономе, што га је све до битке код Ангоре заузим :о према Турцима. Овај прелаз Деспотов из политике, која се наслања на Турке. у политику која тежи споразуму са хришћанским државама против Турака, морао је утицати и на формисање новог државног центра и примаћи га више северу до крајних граница некадашње Милутинове и Душанове државе. Тежећи да буде у непосредној близини Угарске на истакнутом месту које би могло бити полазна тачка у случају какве веће војничке акције против Турака и јака одбрана у случају какве непредвиђене навале од стране њихове, Деспот је у исти мах, кад се био решио на нови политички правац, бацио свој поглед на Београд и његову област. 3*