Дело

36 Д Е Л О „Стеван“ — ово су речи његова животописца Консгантина „нађе у овај мах да је време угодно да се удружи с Угрима,. прими посланика (краља Жигмунда) с великим почастима, као што је имао обичај и утврди пријатељство с оним који га је послао. И, као што смо казали, обилазећи и расматрајући земљу своју, нађе место Београд, о коме смо говорили, и измоли га од Угарске, јер и ако се налази у границама српске земље, некако стоји према средини и плећу земље угарске. Тога ради с Угарском начини уговор (завет) и почне радити“. Како би се потпуно могло разумети ово што Константин каже, а што се, као што најновија историска испитивања сведоче, подудара с осталим савременим изворима, нужно је да се вратимо назад у доба кад су Београд и Мачва коначно дошли под власт угарских краљева. Мађари, и ако су се пред сам косовски бој били погодили са кнезом Лазаром због Београда и Мачве, којом је од 1356 до 1375 управљао зет овога, бан мачванскн Никола Горански (Nikolaus de Gara), ипак су целу ову област после косовске битке узели у своје руке, па је у њиховим рукама била и онда кад се улазило у Жигмундов крсташки рат. који се — као што смо већ видели — свршио са потпуним поразом краљевим коц Никопоља (1396 године). После боја на Никопољу у Угарској је настала крајња анархија, јер се краљ иза тога боја спасао низ Дунав, и тек је око Цариграда с млетачким лађама много позније дошао у Дубровник, одакле се кући вратио. Турска војска иза боја на Никопољу некуда продре у Угарску по свој прилици, као што Новаковић каже, преко западне Србије, пут Ваљева, које се пре тога налазило под угарском влашћу. Исти писац мисли, да су познати одметници Никола Зојић и Новак Белоцрквић, о којима је било помена на другом месту, уз Турке пристали и пустили их у те крајеве, јер су њихови одметнички рачуни били да се на Турке наслоне. Западно од земаља Вука Бранковића у Лиму и на Тари били су се 'Гурци утврдили 1395, онда кад је њих ради Ђурађ Срацимировић Скадар уступио Млечићима. Из тих крајева и колубарским, за њих најподеснијим путем, Турци су допрли у Мачву и колубарску долину, одакле су имали огворен пут у Угарску. '! ако су се у овом крају, понајвише око Митровице, Земуна и Београда ломила кошва мађарска и турска, докле се Турци нису у њима сасвим угњездили пустошећи Мачву и околину Београда.