Дело

116 Д Е Л О каквог свет родио није), — тога пута, рекох, Трифонов, вративши се с вашара, ништа не врати. Потпуковник јурну к њему.. „Никад ја од вас ништа нисам добио, нити сам могао добити“, — то беше одговор Трифоновљев. А мој ти потпуковник, главу привезао пешкиром, оне му све три лед мећу на теме:. кад ето ти жандара с књигом и са наредбом: „Да се преда државни новац, и то одмах без одлагања за два сата“. Он се потписа, ја сам тај потпис после у књизи видео, — устаде, рече. да иде да обуче мундир, отрча у своју спаваћу собу, узе своју ловачку двоцевку пушку, напуни је, тури солдачки куршум, скиде с десне ноге чизму, пушку упре у груди, а ногом стаде ороз. тражити. А Агафја је већ слутила, моје тадашње речи запамтила,. прикрала се, и на време увребала: улетела у собу, јурнула на њега састраг, загрлила га, пушка испали горе на таваницу; никога није ранила; утрчаше и оне две, зграбише га, одузеше му пушку, држе га за руке... Све сам ја то после дознао до ситница. Ја сам тада седео код куће, био је сумрак, и тек што сам хтео. да изађем, бејах се обукао, очешљао, мараму намирисао, узео капу, кад наједаред отварају се врата, а — преда мном, у мом. стану, Катарина Ивановна. Дешавају се, брате, чудновате ствари: нико не примети тада. на улици како је она код мене дошла, тако да то у вароши просто остаде неопажено. А ја сам становао код две чиновнице. две престареле старице. Оне ме послуживаху, женске учтиве, слушале су ме у свему, и по мојој наредби заћуташе после тога. обадве као заливене. Наравно, ја све одмах разумедох. Она уђе и право гледа мене, тавне јој очи гледају одлучно, чак дрско,. али на уснама и око усана, видим, лебди неодлучност. — Мени је сестра казала да ћете ви дати четири хиљаде пет стотина рубаља, ако ја сама дођем по њих... код вас. Ја сам дошла... Дајте новац... Она не издржа, загрцну се, уплаши се, глас јој се пресече, а крајеви усана и линије око усана задрхташе. Аљошка, слушаш ли ти, или спаваш? — Мићо, ја знам, да ћеш ти целу истину казати, — проговори узбуђено Аљоша. — Да. да, баш њу ћу ти и казати. Ако ћеш целу истину, онда ево како је било, нећу себе жалити. Прва ми је мисао била — Карамазовска. Једаред ме је, брате, била ујела фаланга — један опасак азијатски инсекаг — и ја сам две недеље од ње у грозници прележао; но па ето и сад ме наједаред уједе за срце фаланга, не-