Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 121 да ја, и ако сам се сад подсмехнуо њеним вишим осећањима, али ја знам да сам ја милион пута ништавнији душом, него она, и да су та најбоља осећања њена — искрена као у небеског анђела! У том баш и јесте сва трагедија, што ја то знам поуздано. Шта то смета, ако човек помало и декламује? Зар ја не декламујем? А ја сам искрен, искрен! Што се тиче Ивана, ја добро знам, с каквим проклетством он сад мора да гледа на природу, па још са његовим умом! Јер коме је и чему је она дала првенство? Дала је првенство измету и одљуду, који, ни овде, кад је већ био младожења, и кад су сви на њега гледали, није могао да се уздржи од својих чуда и покора, — и то још пред невестом, пред невестом! И ето таквог, као што сам ја, таквог она претпоставља, а њега одбацује. И зашто? Просто за то, што девојка због благородства хоће да упропасти живот и судбину своју! Ја Ивану у том смислу никад ништа нисам говорио, а ни Иван, разуме се, мени никад није о том проговорио ни речце, ни најмање напомене; али судба ће се извршити, и достојни ће стати на место, а недостојни ће се сакрити у сокаче за навек — у своје прљаво сокаче, у своје мило и њему својствено ћорсокаче, па ћемо тамо, у блату и задају, пропасти добровољно — са насладом и уживањем. Нешто сам се забрбљао, речи ми се све отрцале, чисто насумце говорим, али тако како сам одредио, тако ће и бити. Потонућу у сокачету, а она ће поћи за Ивана. — Брате, чекај, — опет га са необичним узбуђењехМ прекиде Аљоша, — јер ти ту мени ипак једну ствар још ни до сад ниси разјаснио: па ти си вереник, ти си ипак вереник? Како ти то хоћеш да прекинеш, ако она, невеста неће? — Ја сам вереник, формални и благословени, десило се све у Москви, после мога доласка, са парадом, са иконама1, да лепше не може бити. Ђенералица нас благословила и — хоћеш ли веровати? — чак честитала Каћи: ти си, вели, добро изабрала, ја га скроз видим. И верујеш ли, Иван јој се није допао, и није га поздравила. А у Москви сам се ја много и са Каћом разговарао, ја сам њој себе свега описао, благородно, тачно, искрено. Све је саслушала: „Било је ту миле збуњености, Било је нежних речи' .. 1 О руској веридби родитељи или њихови заменици младенце благосиљају и обдарују иконом. — Прев.