Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 123 хиљадаркама. Кроз три дана сам био го, али соко. Ти си можда мислио ла је соко постигао шта? Чак ми ни из далека није показала. Кажем ти: округлина. Грушењка, бештија, има такву некакву своју нарочиту гипкост у телу, — она јој се чак и на ножици види, чак јој се на малом прстићу леве ножице види. И ја сам је видео — и љубио, и ништа више — кунем ти се! Каже: „ако хоћеш, поћи ћу за тебе, јер ти си сиротан. Кажи, да менећеш бити и да ћеш ми дозволити да све чиним, што зажелим, тада ћу, можда, и поћи за тебе“, — смеје се. Још и сад се смеје! Димитрије Фјодоровић се скоро са неком јарошћу подиже с места, он наједаред дође као пијан. Очи му се наједаред закрвавише. — И ти збиља хоћеш да је узмеш за жену? — Ако она хоће, онда одмах, а ако неће, и тако ћу остати; бићу јој у дворишту кућни слуга. Ти... ти, Аљоша... —заустави се он наједаред пред њим и, зграбивши га за рамена, поче га наједаред снажно трести: ама знаш ли ти, ти невини дечко, да је све то — бунцање, немогућно бунцање, јер ту је трагедија! Знај дакле, Алексије, да ја могу бити низак човек, са страстима ниским и пропалим, али лоповом, кесарошем по предсобљима, Димитрије Карамазов не може бити никад. Но, па знај дакле сада, да сам ја лопов, лопов, који краде из џепова и по предсобљима. Баш некако пре оног, кад сам пошао Грушењку да бијем, зове ме баш оног јутра Катарина Ивановна, и то страшно поверљиво, да за сад нико не зна (зашто, не знам — види се да јој је тако било потребно), моли ме да одем у губернијску варош и тамо да поштом пошљем три хиљаде Агафји Ивановној у Москву, — у варош зато, да се овде не зна. И ето са те три хиљаде у џепу ја се тада нађох код Грушењке, с њима смо се и у Мокро одвезли. Затим сам се правио, да сам бајаги био у вароши, али јој признаницу поштанску не показах, рекох јој да сам њен новац послао, куд ми је рекла, да ћу признаницу донети, и до сад јој не доносим, — бајаги: заборавио сам. А сад, шта мислиш, ти ћеш данас поћи па ћеш јој рећи: „казао ми да вас поздравим“, а она теби: „А новац?“ Ти би јој још могао казати: „то је ниски страстник, и са необузданим осећањима подло створење. Он тада није послао ваш новац, него га је упропастио, стога што се није могао уздржати, као ниска животиња, но ти би ту ипак могао додати: али зато он није лопов: ево вам ваше три хиљаде, он вам их враћа, пошљите их сами Агафјц