Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 125 душу моју из пакла извући. и урачунаће му се то за многе грехе његове! А ја ћу са те три хиљаде, дајем ти велику реч. — свршити. и он неће чути никад ништа више о мени. Последњи пут му дајем прилику да буде отац. Кажи му. да му сам Бог ту прилику шаље. — Мићо, он ти ни зашто на свету неће дати. — Знам да неће дати, савршено знам. А сад нарочито. Па не само то, ја ево шта још знам: сад, тек ономад, свега, можда, јуче, он је први пут дознао озбиљно (подвуци озбиљно) да се Грушењка можда збиља не шали и да хоће да ускочи у брак са мном. Зна он тај карактер, зна он ту мачку. Но, па зар да он онда још новаца даје, да ме у таквој прилици још потпомогне, кад се он и сам у њу до лудила заљубио? Но и то још није све, ја ти још више могу навести: ја знам да је он већ пре петдана извадио три хиљаде рубаља, разменио их у стотинарке и спаковао их у велики куверат, под пет печата. а одозго су црвеном узицом унакрст превезане. Видиш, како подробно знам! А на куверту стоји написано: „Анђелу моме, Грушењки. ако усхте доћи“, то је сам надрљао, у тишини и потаји. и нико не зна да код њега новац лежи, осим лакаја Смердјакова, у чије поштење он верује као себи самом. Он сад већ трећи или четврти дан Грушењку чека, нада се. да ће доћи no куверат, поручио јој је. а она му дала знати, „можда ћу и доћи“. Па сад ако она дође старцу, зар се ја тада могу оженити са њом? Разумеш ли дакле, сада зашто ја овде потајно седим и шта управо чувам? — Њу? — Њу? Код тих ђубретара, код тих ту газдарица, седи под кирију у једној соби Тома. Тома је из наших места, наш негдашњи солдат. Он код њих служи, ноћу им је чувар, а дању иде те лови тетребове, од тога и живи. Ја сам ту код њега засео; ни он, ни газдарице не знају моју тајну, то јест, шта ја овде стражарим. — Једини Смердјаков зна? — Он једини. Он ће ми и јавити, ако она дође код старца. — Је л’ ти он то за тај куверат с банкама испричао? — Он. Највећа тајна. Чак ни Иван не зна — ни за новац, нити и за шта. А старац шиље Ивана у Чермашњу на два, три дана, да се провоза: јавио се купац за шуму, да је посече за осам хиљада, и сад старац моли Ивана: „помози ми, вели. отидни сам тамо“ — значи на два. на три дана. То он хоће, да Грушњека дође, док Иван не буде ту. — Он дакле и данас чека Грушњеку?