Дело

128 Д Е Л О вловић, на једаред се страшно обрадовавши Аљоши. — Придружуј се к нама, седи, кафице, — посна је, посна, али врела, али дивна! На коњачић те не позивам, ти си испосник, али хоћеш ли, хоћеш ли? Не, боље да ти дам ликера, — особит! — Смердјакове. иди тамо до ормана, на другој полици десно, ево кључева, брже ! Аљоша поче и ликер одбијати. — Свеједно — донеће се, ако не за тебе, оно за нас, —сијаше Фјодор Павловић. — Али чекај, јеси ли ти ручао, или ниси? — Ручао сам — рече Аљоша, који у истину, беше појео свега само комад хлеба и попио чашу кваса у игумановој кујни. — Али топле кафе врло ћу радо пити. — Мили мој! Јуначе! Он ће кафице да пије. Хоћемо ли да је загрејемо? Ама не, још и сад кипи. Кафа прекрасна, Смердјаковска. За кафу и за куљебјаке1 Смердјаков ми је уметник, а исто тако и за чорбу. Дођи једаред на чорбу, али ми раније јави... Него чекај, чекај, па ја сам теби мало час заповедао да се сасвим још данас преселиш — са душеком и с јастуцима ? Јеси ли довукао душек? Хе-хе-хе!... — Не, нисам донео, — насмехну се и Аљоша. — А уплашио си се, ипак си се уплашио мало час, уплашио? Ах ти. соколе мој, та зар ја тебе да увредим. Чуј, Иване, ја не могу да видим, кад он тако гледа у очи. и смеје се, не могу. Сва ми утроба почиње да се смеје, волим га ! Аљошка, дед да ти благослов родитељски дам. Аљошка устаде, али Фјодор Павловић се међутим предомисли. — Не, не. Ја ћу само сад да те прекрстим, ево овако, седи. Но, сад ћеш имати уживање и баш на твоју тему. Насмејаћеш се. Проговорила нам је Валаамова магарица,2 али како говори, како говори! Показа се. да је та Валаамова магарица — лакај Смердјаков. Будући још млад човек, свега око двадесет четири године, он 1 Кисело тесто, пуњено разним додатцима. 2 У IV књизи Мојсијевој прича се како је старозаветни пророк Валаам, на позив неког цара Валака, пошао био да (противу свог уверења, а за добру награду) прокуне народ Израил>ски, који беше дошао до граница Валакових. Уз пут се Валааму јави анђео, да га одчрати од рђава дела, али он не спази анђела — виде га само његова магарица, која је после проговорила и задржала ra од рђава поступка. — Прев.