Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 131 дуго се одлучује и једва се некако одлучи да га у уста метне. „Ви'ш ти господичића", мрмљаше Григорије, посматрајући га. Фјодор Павловић, чувши о тој новој особини Смердјаковљевој, одмах одлучи да он треба да буде кувар, и посла га у Москву да учи куварски посао. На учењу Смердјаков проведе неколико година и врати се јако промењен у лицу. Он наједаред некако необично остаре, чак сасвим несразмерно према својим годинама, збрчка се у лицу, пожуте, постаде налик на ушкопљеника.1 А у моралном погледу се врати исти, какав беше и пре одласка у Москву: све је онако исто био недружеван, и ничије му друштво ни најмање није требало. Он је и у Москви, као што су причали после, непрестано ћутао; сама га пак Москва врло мало заинтересова, тако да он у њој тек ако је што-год, што-год дознао, а на све остало није ни главе окренуо. Био је чак једаред и у позоришту, али се ћутећки и са незадовољством вратио. Но зато нам се из Москве вратио у лепим хаљинама, у чистом капуту и рубљу; врло брижљиво је сам четком чистио своје одело неизоставно по двапут на дан, а своје ципеле од телеће коже, кицошке, страшно је волео чистити нарочитим енглеским виксом, тако, да се сијају као огледало. Кувар беше изванредан. Фјодор Павловић му одреди плату, и ту је плату Смердјаков употребљавао мало те целу на хаљине, на помаду, на мирис итд. Но женски је пол он, канда, такођер презирао као и мушки, држао се с њима достојанствено, скоро неприступачно. Фјодор Павловић стаде погледати на њега, и с друге тачке гледања. Ствар је у том, што се наступи његове падајуће болести појачаше, и у те дане је ручак готовила Марта, што Фјодору Павловићу нинајмање не беше по вољи. — Откуд су ти сад наступи чешћи ? — погледаше он попреко неки пут новога кувара, загледајући му се у лице. — Што •се не ожениш којом било, хоћеш да те оженим ? Но Смердјаков би на те речи само зеленео од једа, но ништа пе одговараше. Фјодор Павловић се уклањаше, махнувши руком. Што је најглавније, у његово поштење он је био убеђен, и то једаред за свагда, — у то, да он неће узети ништа, нити ће украсти. Једном се десило да је Фјодор Павловић, напит, испустио у своме дворишту три банке од сто рубаља, које тек што беше примио, и примети то тек сутра дан; тек што скочи да их тражи 9* 1 Ушкопљеници — скопци — рслигиоз! а секта у Русији.