Дело

132 Л Е Л О по џеповима, а стотинарке наједаред већ му леже све три на; столу. Откуд? Смердјаков их беше нашао и још јуче их беше донео. „Е, брате, ја таквих, као што си ти, нисам виђао“, — одсече тада Фјодор Павловић и поклони му десет рубаља. Треба додати да он не само да је био уверен у његово поштење. него га је од некуд чак и волео, премда Смердјаков и на њега гледаше исто онако попреко, као и на друге, и непрестано ћуташе. Ретко би ступао у разговор. Кад би у то доба некоме пало на памет да запита, гледајући га: чиме се тај момак интересује, шта и о чему он понајвише мисли, то би, збиља, немогућно било^ решити тако што, гледајући на њега. А међу тим, он би неки пут у кући, или баш и у дворишту, или на улици, застао, замислио би се и стајао би тако по читавих десетак минута. Физиономиста, загледавши се у њега, рекао би да ту нема ни размишљања, ни мисли, него онако некакво унутрашње посматрање. Сликар Крамски има једну значајну слику, под називом : „Посматрач": насликана је шума у зиму, и у шуми, на путу, у подрту капутићу и ликовим опанчићима, стоји сам самцит, у најдубљој усамљености, залутали сељак, стоји и као да се замислио, али он не мисли, него нешто „у себи“ посматра, дубоко осећа. Да га гурнете, он би уздрхтао и погледао би вас, као да се пробудио, но ништа не разумевајући. Истина, он би одмах и дошао к себи, а кад би сте га запитали, што ли је он то стојао и о чем је мислио, он се јамачно ничега не би сетио, но за то би јамачно сачувао у себи онај утисак, под којим се налазио за време свога унутрашњег посматрања. Утисци су му ти драгоцени, и он их јамачно купи, неприметно и чак и не знајући за то; због чега и нашто, то он, наравно, такођер не зна : можда ће, наједаред, накупивши утисака у дугом низу година, напустити све и отићи у Јерусалим, да лута и да се спасава, а можда ће и своје родно село наједаред запалити, а можда ће се десити и једно и друго у исти мах. Таквих унутрашњих посматрача има у народу доста. И ето један од таквих посматрача је зацело био и Смердјаков, и јамачно је и он грамжљиво збирао своје утиске,. скоро још ни сам не знајући зашто. VII. Контроверза. Али Валаамова магарица наједаред проговори. Тема се десила чудновата: Григорије, купујући из јутра у дућану код тр~