Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 133 говца Лукјанова робу, чу од њега о једном руском војнику, да овај негде далеко на граници, код Азијата, допавши код њих у ропство, и будући нагоњен од њих, под претњом мученичке смрти, да се одрече од хришћанства и да пређе у ислам, — не пристаде да изневери своју веру и издржа муке, даде одерати са -себе кожу и умре, славећи и хвалећи Христа, о ком је подвигу било наштампано у новинама, које су баш тога дана биле добивене. И ето о том је и почео разговор за столом Григорије. Фјодор Павловић волео је и пре, сваки пут после обеда, за десером, да се мало насмеје и разговара, па макар и са Григоријем. А овога пута био је у лаком и пријатно раскалашном расположењу. Пијуцкајући коњак и саслушавши саопштени глас, он примети да би тога војника требало произвести одмах за свеца, а одерану кожу његову послати у какав било манастир: „ала би тада нагрнуо и свет, и новац“. Григорије се намргоди, видећи да поступак руског војника нинајмање није дирнуо у срце Фјодора Павловића, него он још, по свом свагдашњем обичају, поче да се исмева с вером. Кад се наједаред и Смердјаков, који стајаше код врата, насмехну. Смердјакова су врло често и пре пуштали код трпезе, то јест пред крај ручка. А од како је дошао у нашу варош Иван Фјодоровић, он се почео јављати око ручка скоро сваки пут. — Шта је теби? — запита га Фјодор Павловић, у тренутку опазивши подсмех и разумевши, наравно, да се исти односи на Г ригорија. — Ја то стога, — проговори наједаред гласно и неочекивано Смердјаков, — да ако је подвиг тога честитог војника и био врло велик, то ипак по мом схватању, никаквог греха не би било ни у томе, да се је у он у тој прилици и одрекао од Христовог, на прилику, имена и од рођеног крштења свога, да би тиме спасао свој живот за добра дела, којима ће у току година искупити малодХшност. — А одкуд то не би био грех? Лажеш, зато ће тебе празо у пакао и тамо ћете као јагњећину пећи, — прихвати Фјодор Павловић. И баш у тај мах беше ушао Аљоша. Фјодор Павловић, као што смо видели, страшно се обрадова Аљоши. — О твојој теми, — о твојој теми! — радосно се кикоташе он, посађујући Аљошу да слуша. — Што се тиче јагњећине, то није истина, а и ништа тамо