Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 135 на оца Иван Фјодоровић. Смердјакова пак посматраше са необичним љубопитством. — Ти си, анатемњаче, проклет већ и сад, — прасну наједаред Григорије, — и како ти после тога, подлаче, смеш разговарати и судити, кад... — Не грди га, Григорије, не грди! — прекиде га Фјодор Павловић. — Ви причекајте, Григорије Васиљевићу, макар најмање времена, и саслушајте ме даље, јер ја још нисам свршио. Јер у исти мах, кад мене Бог прокуне, у том највишем тренутку ја сам већ постао исто то што и незнабожац, и крштење се моје с мене скида, и ни у шта се не рачуна, је ли то тачно? — Изводи закључак, брате, што пре, изводи, — пожури га Фјодор Павловић, слатко сркнувши из чашице. — А кад ја већ нисам хришћанин, онда ја, дакле, нисам ни слагао мучитељима, кад су ме питали: „јесам ли ја хришћанин, или нисам хришћанин“, јер с мене је већ сам Бог скинуо моје хришћанство, већ само услед моје помисли, и чак пре него што сам могао и изговорити своју реч мучитељима. А кад сам ја већ деградиран, онда каквим ће начином и по каквој ће се то правди на оном свету мени као хришћанину замерати зато, што сам се одрекао од Христа, кад сам ја већ за саму помисао, још пре одрицања, лишен био мога крштења? Кад ја већ нисам хришћанин, онда се ја не могу од Христа ни одрећи, јер тада нећу имати од чега ни да се одричем. Ко ће поганом Татарину замерати и стављати у кривицу, Григорије Васиљевићу, па макар и на небесима, за то што се он није родио као хришћанин, и ко ће њега за то кажњавати, кад зна, да се с једног вола две коже не деру. А и сам Бог Сведржитељ ако и буде Татарина кривио и кажњавао, кад овај умре, ја држим да ће то бити некаквом> најмањом казном (јер није могућно да га баш никако не казни) — узевши у рачун да он најпосле ипак није крив за то, што је од поганих родитеља поган на свет произишао. Не може ваљда Господ Бог силом узети Татарина па рећи за њега, да је и он био хришћанин? Јер то би онда значило да ће и Господ Сведржитељ казати сушту неистину. А зар може Господ, Сведржитељ неба и земље, изговорити лаж — макар само у једној каквој било речи? Григорије се упрепасти и гледаше на говорника, избечивши очи. Премда он не разумеваше добро што се говори, али нешто