Дело

136 Д Е Л 0 из свег тог лупетања наједаред разумеде, и стаде са изгледом човека, који је наједаред челом лупио о зид. Фјодор Павловић испи чашицу и загрцну се пиштећим смехом. — Аљошка, Аљошка, како ти се допада! Ах, ти, казуисте! То је он био негде код језуита, Иване. Ах, ти, језуите Смрадни, ко ли те то научи! Само ти лажеш, казуисте, лгжеш, лажеш и лажеш. Не плачи, Григорије, ми ћемо њега овога тренутка смрвити. Дед ти мени ово реци, магарице: нека си ти прав пред мучитељима, али ти си се сам у себи ипак одрекао од своје вере и сам велиш да си у истом тренутку био анатема, проклет, а кад си већ једаред анатема, онда те за ту анатему у паклу неће по глави помиловати. Како мислиш ти о томе, језуито мој прекрасни? — То нема сумње, да сам се ја сам у себи одрекао, ал’ ипак ни ту никаквог нарочитог греха није било, а ако је и била погрешчица, онда нај-најобичнија. — Како то нај-најобичнија! — лажеш нес-с-сретниче! — зашишта Григорије. — Па размислите и сами, Григорије Васиљевићу, настављаше Смердјаков одмерено и достојанствено, осећајући победу и као исказујући великодушност према уништеном противнику, — размислите и сами, Григорије Васиљевићу, та у Светом Писму је речено да ако имате макар само једну мрвицу вере, па рекнете овој планини да се одмах спусти у море, она ће се овога часа спустити, нимало не оклевајући, после прве ваше наредбе. Г.а лепо, Григорије Васиљевићу, ако сам ја неверник, а ви толико верујете, да мене чак непрестано грдите, а ви покушајте сами да кажете овој планини, да се спусти не само у море, (јер је до мора одавде подалеко), него макар и у нашу смрдљиву речицу, ено ону што тече иза наше баште, па ћете се и сами уверити онога тренутка да се ништа неће спустити, него ће све остати у пређашњем поретку и целини, макар ви колико викали. А то значи да ни ви, Григорије Васиљевићу, не верујете како треба, него само друге због тога грдите. Него ипак, кад се и то узме у рачун да нико у наше време — не само ви, него просто нико, почињући чак од највиших лица па до последњег сељака неће бити кадар да планину гурне у море, осим можда каквог једног јединог на свој земљи или можда двојице, а и ти се можда где било тамо у пустињи египатској у тајности спасавају, тако да их никако ни наћи не можеш, — онда кад је тако, кад излази да су остали без вере, онда зар ће све те остале, то јест станов-