Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 143 — Ја сам знао да ћете ви и сами престати. — Лажеш, ти то из пакости према мени, само из пакости. Ти мене презиреш. Ти си дошао к мени па ме у мојој рођеној кући презиреш. — Па добро, ја ћу отићи; вас је коњак освојио. — Ја сам те молио, тако ти Христа Бога, да одеш у Чермашњу... ка дан, на два, а ти не идеш. — Сутра ћу поћи, кад баш тако наваљујете. — Нећеш поћи. Ти би хтео да ме овде вребаш, пакосна душо, зато и нећеш поћи. Старац се никако не утишаваше. Он беше дошао до оне тачке пијанства, када неки пијани, дотле мирни, наједаред хоће да се разжесте и да покажу ко су они. — Што ме гледаш? Какве су ти очи? Твоје очи гледају у мене и говоре ми: „ТБушко пијана“. Подозриве су твоје очи... Ти ниси забадава допутовао, ти имаш нешто на уму. Видиш Аљошку, он гледа, и очи су му светле. Не презире ме Аљошка. Алексије, немој волети Ивана. — Не љутите се на брата! Престаните га вређати, — изговори Аљоша, наваљујући. — Но, па добро, не браним. Ух, глава ме боли. Носи тај коњак, Иване, трећи ти пут говорим. — Ту се старац замисли и наједаред се насмеја дуготрајно и подмукло. Не љути се, Иване, на стару дртину, — настави он. — Ја знам да ти мене не волиш, али се ипак немој љутити. Мене човек нема зашта ни да воли. Ако одеш у Чермашњу, ја ћу ти сам доћи, поклон ћу ти донети. Показаћу ти тамо једну девојку, ја сам је тамо одавна уочио. За сад је још босонога. Не бој се босоногих, не презири — бисере!.. И он цмокну себе у руку. — За мене, — оживе он наједаред сав, као да се истрезнио на тренутак, чим је наишао на своју милу тему, — за мене... Ех, децо, децо! Дечице, прасићи ви мали, — за мене... чак у току целог мог живота није било ружне жене, то вам је моје правило! Можете л’ ви то да разумете? А од куд ви то да разумете: вама још млеко место крви у жилама тече, још се нисте из љуске испилили! По мом правилу, у сваке женске можеш наћи нешто необично, ђаво да га носи, дивно, што ни у које друге нећеш наћи, — само треба умети налазиги, у томе је сва ствар! То је дар! За мене никад није било гадура: већ само то, што је она женска, већ то једно је полак свега... него од куд