Дело

10 Д Е Л 0 браћу, дај-буди није теби. А не би ни мени, ма ти бож’а вјера^ да сам свршава’ толике наутике ка’ ти и да сам жнава’ и умио лентрават’ и „штрампават’“ ка’ и ти. Нека свијет лајиња шта хоће: није занаго рало и мотика за тебе и твоју мудрос’ и дубоку учевнос’, но госпоство и „канцуларија" и сабља и биљега, ка’ што ти ј’ и од куће. А може Бог и рука бож’а навит’, да и јопета протече да ћ’ и поток ђе је приђе дрла речина. Но нека си ми жив и здрав и напредан ка’ с’ и почео, шјину; и над у Бога и Господара и нашу нафаку, ти ћеш мене обрадоват' под старос' мимо икаква мога друга и моје муке и бриге накнадит’’ све обједном, те на јаки кантар. Хоћеш мајде, бож’а ти је вјера, јер није то шални поса’ бит’ — Мартиновић!... Е, па куд ће крушка но под крушку... III Никшић вам је један од најинтересантнијих господаревих вароши. Некадашњи турски град, кључ Херцеговине и гуја Црне Горе, данас лежи у развалинама попут заборављеног костура какве убјене звијери. Стара турска чаршија која се одмах испод. њега ширила, изгубила је свој првобитни значај, и у њој данас нити се купује нити продава. Већи дио првашњих турских харова је порушен, а што је преостало то је или преправљено или потпуно запуштено и у рђу обрасло. Поред ње, насатице, подигнута; је нова модерна варош. У њој куће једнобојне, двобојне и нове. У њима дућани, напуњени трештинском робом, а у овим цјелокупан промет и трговина, г. ј. оно и онолико промета и трговине колико га је затворени Никшић с околином могао дати а који су шалџије Никшићани крстили са „ручак без вечереС Може се слободно рећи, да се, сем понеђељником кад се сва нахија сврви у Никшић на пазар, на његовој „пјаци“ нити се куповало ни продавало. А, да би прекратили вријеме и утукли досаду, дућанџије би изнијели столицу и метнули је на праг од дућана: знак да нико не улази пошто продавац није ту, па се упутили један код другога на посједак и на разговор, зовнули из свега гласа Барјама Арапина да им донесе по кафу, па се пустили у ћаскање и ћакулање с брда-с дола, рекла-казала. Око града су шумовите Главице с два језерцета у средини, а око вароши широко, равно, неједнако родно, пржељаво и с четири ријеке испресијецано поље. Усљед тога, у Никшићу је свак и трговац и ратар и сточар уједно. Тргују у „пјаци", поље из-