Дело

ГОСПОДИН" БОЖО 11 медњичили па ору и тежаче, а чобани им ђа по Главицама, ђа по пољу иза жетве, чувају стоку. А баш зато што се свак свачим бави, ту и нема нико ништа. Становништво је измијешано, одсвукуд, „петстокупљевина“како га назва стари командир Баћо Мићуновић. Већином су Херцеговци, бјежаници из Аустрије или из Санџака; па онда долазе Црногорци, нарочито по околним селима. Има нешто и Цигана,. и једна шачица заосталих потурица. Сем тога, ту ћете наћи бећара од сваке вјере и народности, да је постала пословица: која је мајка изгубила сина, нека дође у Никшић, наћи ће га. А, како је варош прије паланчица или осредње немачко село но варош, то ти се ту свак зна, свак код сваког иде, свак се са сваким здрави и тика и свак о сваком води рачуна а нико о себи. Титулу „господина" придају само књажевим рођацима,. министрима, војводама и сердарима, великосудијама и вишим војним и грађанским главарима, и по неком странцу „ускогаћи“ чија им или ћеса или ученост импонира. Иначе сваког другог зову по имену, па био га он богат или сиромах, кућић или никоговић. Што се пак рада и усталаштва тиче, може се рећи, да су Никшићани доста вриједни. Цијелог прољећа, љети и јесени раде као мрави: купују, продају, ору, копају, сију, жању, вршу,. косе, догоне дрва из Вироштака и шуљеве из Шишмана, мајсторишу колико знају, чине што могу, а што не учине то је крива природа њихова мјеста и прилика у којима су. Зиму само проводе ни у чему: троше тросезонску зараду и накупљену зимницу, излежавају уз наклањчане фуруне и проводе ноћи до зоре по сијелима час код Сава Цикавца, час код Крста Хасановића, час код Срдана Драшковића, час у Мушовини, час под Страшевином, а час код „војводе" Лала Милова у Растоцима. Дани су и живот у Никшићу пролазили тромо, лијено, без боје, оријенталски. Божићи, Ускрси, крсна имена, по која свадба или сахрана, по која господарска светковина кад су топови с града пуцали а стари учитељ Перо Костић под сабљом и с Обилића медаљом на прсима држао насред чаршије „Књегињи Мајци“ здравицу дугачку колико Мухамедова кобила — били су једини догађаји који су у млитави живот ове црногорске паланке уносили мало живости, промјене и тренутног разонођења. Све су паланке уопште ћакулаве. То усљед малобројности њихових житеља, од којих сваки један другоме зна колико који