Дело

12 Д Е Л 0 има кашика у кујни. Али Никшић је, у тсм погледу, одвојио од свега свијета. Никшићани су својом духовитошћу и страшћу за подругивањем доћерали били дотле, да није било живе душе у њему која није на себи понијела тугаљив и често врло непријатан печат своје подспрдљиве околине. А да је неко наврх вароши код Гиле Квркића на средопосну сриједу одвалио, уколико би сишао до на дно чаршије до штале Никице Миркова, чуо би већ новост о томе, али, наравно, дотурпијану и окалајисану. Кад би се свадиле на бунару Ђурђа Лучина и Гарица Андријна; кад би се поново згрануо Шћепо Кокољ; кад би Тома Геле, пољак, ухватио у чијој ливади какво пјешивачко магаре па га појахао и наћерао низ пјацу а оно се увило под њим, да му табани лижу по калдрми; кзд би се заљубио Мурат Ђурав у Милицу Цикавчеву и узео штуц да иде у лов, па се по ваздан вртио по сокацима око њезине куће; кад би Рамо Циганин преотео жену Мују Бахорцу и утекао у Скадар; кад би Стојан цревљар ућерао краву у кафану да јој плати чокањ ракије; кад би Мијушка Јанкова избио Максим Ћоро под креветом Госпаве Карнагине; кад би Васо Бува оставио њиву и рад, прислонио мотику уз врата од Читаонице, па, бос, глипав и одрпан, ушао унутра да прочита новине и сазна ко је побиједио: Того или Рождественски; кад би се Сфорцани поново побили с ким око тога ко ће се оженити Шиндивилом; кад би Вуко бираџија удавио жену, да се поново неком од својих љубавница ожени; кад би Максим Радошев приковао ђе за дирек од телеграфа плакат у ком се објављује „удаја“ Симеуна Калајџије са Суљом Циганином, и томе слично, били су мотиви које су никшићски калцакани: Петар Манојловић, Новица Јевтов, Радојица Перов и Максим Бацков, испредали у пјесме подругачице, те њима по за читаву годину занимали и увесељавали и омладину и остарину никшићску. А та би се галама стишала само пођегда, и то за недуго, као на пр. кад би случајно Господар или ко из књажевског двора ижљегао у Никшић. Тако исто и кад би Господин Божо, министар-предсједник изишао на љетовиште у Брезовик. И то из страхо-поштовања. А и то само за колико су ту. Али, чим би им угледали леђа да замичу к Цетињу, одмах би се стара пјесма наставила ђе се прекинула и захорила пгго јаче може на све стране међу Никшићане. Ето ту и у такву је средину запао да свој Еијек проводи