Дело

царински савез у политичком погледу 155. публициста резоновао у години 1911 пре балканског рата и ја сам овде то његово сад већ беспредметно резоновање навео само. с тога, да се види, колико је ризично, кад се један ма колико. иначе интелигентан писац сасвим куражно упусти у неке комбинације и прогнозе о ближој или даљој будућности и о пресумптивном држању разних политичких фактора — па у брзо доживи, да га доцнији догађаји и факти еклатантно демантују и све његове' тобож сигурне прогностике обележе као дезавуисана нагађања без вредности1. Србија је одмах на годину дана после овога Перићевог прорицања шта ће и како ће бити, угазила у рат са Турском и Аустро-Угарска није „угрозила њену егзистенцију“ нити је могла задржати од те ратне акције. После те демантоване конјектуре наш публицистички аустрофил износи нам у примамљивој слици положај, који би Србија задобила под окриљем или управо у крилу Аустро-Угарске; ту видимо у перспективи једну од стране Аустро-Угарске створену велику Србију, која би са Аустријом и Угарском формирала једну моћну федеративну државу у облику триј ал изма2! На првом месту то је једна тек у магловитим контурама изнесена комбинација, из које се никако не види јасно и прецизно, каква би тада управо изгледала организација Аустро-Угарске и како би стајали остали аустријски народи, а специјално Словени, према тој тако неодређено замишљеној државној формацији. Ту прилично фантастички и магловито замишљену слику јако квари и сенчи то, што и сам Перић признаје, да би се аустријски Немци и Маџари упорно противили таквој комбинацији, пошто би с правом страховали, да ће услед тога изгубити свој доминантни политички положај у монархији, а удружени Немци и Мађари, који су имајући политичку власт у рукама могли чврсто да се организују, свакако би представљали веома моћну и озбиљну сметњу остварењу те Перићеве перспективе, у коју он при свем том доста наивно верује, па тражи и од нас да будемо те исте наивне вере; већ и то изгледа чудно па ако хоћете и наивно, кад он говори о сасвим разумљивом упорном отпору Немаца и 1 Перић је и у једном своме говору у Народној Скупштини покушао такођс да прориче, кад је казао „докле год мајски режим траје у Спбији неће Србија добити ни једне стопе земље више“. 2 Ту наш публициста конструише некакав тријализам чисто по своме концепту, пошто се тај тријализам у круговима аустро-угарских политичара друкче разуме и планира