Дело

'156 Д Е Л 0 Маџара, а одмах после тога налази како би та велика Србија формирала тај његов „Etat federe" сасвим лепо и мирно са Аустријом и — Угарском, а то значи, да би Маџари као владајући елеменат и пресудни фактор Угарске после свега тога отпора бацили копље у трње, предали се судбини, прежалили оне крајеве своје, у којима живе Срби и који су се морали отцепити и придружити великој Србији, па би у покајничкој пози и резнгнацији мирно стали уз ту нову са Аустријом и Угарском равноправну велику и моћну Србију! У опште, дакле, Перићу је највише стало било до тога, да нам покаже, како би у тој његовој у изглед стављеној комбинацији једино Србија била нарочито фаворизирана, како би она уживала све благодети милостиво пригрљенога аустријскога мезимчета и како би се то све створило и извршило у идилској тишини и слози као у некој лепо смишљеној басни. Читајући то цело разлагање мени се и нехотично намеће једна интересантна опаска: Перић кад ради на својим досад већ тако многобројним правничким студијама и расправама, које сведоче о његовој могло би се казати феноменалној продуктивности, он то све ради зналачки, са пространом ерудицијом, темељном спремом, и потпуним познавањем савременога стања науке показујући при томе добро извежбан критички поглед, а напротив у својим екскурзијама у политичку област он је прилично лак и површан, он на ризик и произвољно конципира неке недовољно прецизиране комбинације и примамљиве перспективе а није се, приступајући томе послу, потрудио да прибави сасвим тачне и боље сређене појмове о оним државним односима и створовима, у чији састав треба да уђу те његове комбинације. Да је он као убеђени аустро и германофил боље проучио склоп аустро-угарске монархије, њене конститутивне елементе, све фазе кроз које је њен државни живот пролазио, све пресудне факторе и мотиве, који утичу на њену политику ит.д. он би био далеко опрезнији у својим политичким прогнозама и рефлексијама и у извођењу резултата. Он би тада знао, да је питање о дефинитивној организацији аустро-угарске монархије још једнако један нерешени проблем, једно веома компликовано питање, које се ни до данас још није коначно расплело; у решавању тога проблема монархија је прошла кроз разне фазе и метаморфозе: кроз апсолутизам Метерниховог система, кроз олуј револуције, који је тај систем разрушио и одухнуо, кроз Бахов