Дело

ЦАРИНСКИ САВЕЗ У ПОЛИТИЧКОМ ПОГЛЕДУ 157 централизам, кроз једну еру неких половно-уставних проба после пораза у Италији, и најзад је дошла до дуализма, који је основао господарство немачко-маџарско, против којега су непрестано војевале и војују остале народности1; а о коме данас већ и Немци налазе „да је у извесном поглецу застарела и прегажена мисао о апсолутном настојавању на дуализму" ида треба да дође на место њега нека нова формација (као неки по немачком рецепту удешени тријализам), а у Угарској цела опозиција, која је у народу јака, тражи да се дуализам измени у смислу што веће независности Угарске, дакле да се више приближи персоналној унији; иза свега тога стоје стално притиснути и незадовољни Словени са својим програмом тријализма по њиховом схватању (у разлици од поменутог немачког концепта) а у даљој линији и федерализма ит.д. И све су те организације и сви су ти нови планови ипак само експерименти у тешком расплетању поменутога питања. И у тај полиглотни конгломерат2 3, у тај хаос изукрштаних тежња, интереса и планова, у те перманентне унутрашње кризе, где ниједна народност није задовољна, треба по Перићеву плану да уђе Србија онако „сак унд пак“ и да рачуна, да ће аустријска влада одмах љубазно похитати да без икаква обзира на Немце и Маџаре и на све остале народе, створи једну велику Србију и да је свечано огласи на равној нози поред Аустрије и Угарске као трећу силу и да ће кроз све мене, метаморфозе и перипетије, кроз које ће још пролазити аустро-угарски државни организам, једина Србија остати нетакнута у своме тако парадно инаугурисаном велико-српском положају:М Види се по свему да 1 Мсђутим је међу самим тим владајућнм елсментима, Немцима и Маџарима, долазило до тешких криза и несугласица услед којих су сс веома честа у Аустрији чули узвици „Los von Ungarn“ (кидајмо с Углрском) а у Угарској „Los von Osterreich“ »кидајмо с Аустријом). В. о томе веома поучан чланак угледног нсмачког политичара и члана аустријског „рајхсрата“ Добернига под насловом: „Dualismus, Trialismus oder?“ који је штампан у часопису „Deutsche Sociale Rundschau“ свеска за април ове године. Он је ватрен присталица дуализма, па ипак и он каже, да он у својој данашњој форми не може ца се одржи, него се мора развити н поправити једним це нт ра л и ст и ч к и м умстком (durcli einen zentralistischen Einschlag) и т. д. 2 „Marqueterie des peuples hćterogenes ayant chacun ses traditions ct scs interets“ као што je казао A. Лероа-Болије. 3 Морам још приметити онако мимогред да нам ПериИ није јасно п разговетно казао, шта би било са српским елементом под турским ro-