Дело

160 Д Е Л 0 гостољубивим кровом и да тим начином своју националну аскезу гони до — абдикацаје на самосталан национални живот и до признања својега инфериоритета према осталим балканским нацијама". Па даље истражујући разлог зашто је средњеевропски блок (тројни савез) у то доба само српском народу одрицао право на самосталан државни живот, док је осталим балканским нацијама то право признавао, ја сам казао: „Да ли можемо тај разлог наћи у оној већ поменутој формули о инфериорним нацијама? Ту га не можемо наћи, јер је несумњиво, да ни германско-аустријска политика ни њена послушна публицистика не могу српском народу у погледу на виталитет, на политичку зрелост и културну способност придевати неки инфериоритет у поређењу са осталим балканским нацијама бугарском, румунском и грчком... За такав апсурд није способна чак ни германско-аустријска публицистика". Свака историјски израђена нација са доказаном животном и културном способношћу тражи да прикупи сву своју снагу и да се уједини у својој самосталној националној држави као што су то показале и све балканске нације одржавајући саревњиво своју државну независност, а кад би српски народ сам по својој вољи пристао, да своју већ стечену државну самосталност збрише и замени једним положајем, у коме би Србија била као нека покрајина, нека pars adnexa Аустро-Угарске, онда би српски народ несумњиво показао свој инфериоритет у поређењу са осталим балканским народима. После свих тих ефемерних, у брзо после свога рођаја угинулих пројеката и планова о уједињењу Српства под туђим кровом појављује се један српски публициста, да опет подгреје и галванише ту мртворођену идеју и то у веома одоцњеном издању. Рекох одоцњеном с тога, што су се од времена, кад је Пироћанац учииио покушај са том идејом, сасвим знатно измениле политичке прилике, изменила политичка констелација европска у распореду сила1, проширио и прочистио хоризонт у Србији тако, да данас подгревање те идеје представља, може се казати, један преживели анахроиизам нарочито још и после најновијих догађаја, који су се одиграли на балканској позорници у даљем расплетању крваве балкаиске драме. У тим 1 Онда јс на бсрлинском конгресу Русија била усамљена и дипломатски поражена, данас стоји на према тројном савсзу тројни споразум као „громаднаја" сила.