Дело

176 Д Е Л 0 он као један главни разлог, што су радикали прихватили идеју о српско-бугарском савезу, наводи њихов јакобинизам, из којега потиче њихова мржња и то дивља мржња на Немце и то знате зашто? Због немачког консерватизма1. То поновљено указивање на консерватизам и његово истицање као узрока дивље мржње на Немце не може озбиљно ни да се дискутује. Било би сувишно и дангубно да сад овде доказујем, како радикали нису тако дизља некултурна „јакобинска“ гомила, да могу тако страховито да мрзе један високо културни народ, на чијој су се тако богато развитој науци и култури васпитавали толики представници баш и саме радикалне интелигенције. Цела та прича о тој тобожњој радикалној мржњи на Немце изгледа да потиче од каприциозне тежње, да се пошто по то дискред и т и р а ј у радикали и радикални режим пред страним светом, а специјално пред Немцима. Том приликом, говорећи о Немцима, Перић није хтео да пропусти да нам опет да једну лекцију о томе, шта управо значи тај толико помињани немачки Drang nach Osten (тежња на исток). Он се потрудио да нас умири, да тај Drang није нимало опасан, да је то један сасвим питоми цивилизаторски Drang, једна скромна чисто културна мисија, коју Немачка тражи да врши овамо на истоку. Лепо је од њега, што је хтео да нам пружи такву утеху, али је његов малер у томе, што он то говори једној публици у којој има довољно интелигентних и у политичким питањима добро версирапих људи, који исто онако као и Перић прате све еволуције, кроз које пролазе расположења и планови великих сила и при тој су пажљивој студији дошли до сасвим другога уверења о немачком Drang-y, него што га у својој германофилској ревности износи и пропагира Перић. Они су видели врло добро, да се је немачки национализам, задовољен и засићен, убрзо трансформисао у изметнуту ниансу своју, у крути национални е г о и з а м, који се, прелазећи из националних граница на интернационално поље јавља у облику имперализма; тоје један психички процес, који може да се 1 А да би у напрсд већ одговорио на приговор, да би радикали морали због консерватизма да осећају такву исту ако не још и жешћу мржњу према Русији, Перић је оштроумно пронашао ово оригинално објашњењс: „међутим радикали показују своју наклоност према Русији — не свакако према званичној Русији, која је мање него консервативна, она је, може се рећи, реакционарна — него према руском народу, који је склон нихилизму и револуционаризму!" Ово ингенуозно и сасвим оригинално објашњење саопштавам без дањег коментара.