Дело

ЦАРИНСКИ САВЕЗ У ПОЛИТИЧКОМ ПОГЛЕДУ 177 појави и изврши у организму великих и снажних нација, код којих се лако излеже експанзивна тежња, која тражи све гпире размере1. Добро информисана европска публицистика, која је имала шири хоризонт и могла из ближе да посматра и прати све завојите путеве, све фазе и метаморфозе у политици великих Сила, у брзо је била с тим на чисто, да је после сломљеног међународног диктаторства француске Наполеонове империје, израсла на међународној позорници нова импозантна Сила, са империјалистичким велејитетима и експанзивним тежњама вишега стила у облику средње-европског (германско-аустријског) блока, који је, после освојења и присаједињења Шлезвиг-Холштајна и Елзас-Лотрингије, могао да управи сзоје жудне погледе само на оно још заостало примамљиво поље за продирање и експлоатацију, које је представљало балканско полуострво и тако је онда сасвим логички поникао тај немачки експанзивни Drang на исток, коме је, као што већ рекох, пионир и авангарда била АустроУгарСка а коме је био циљ продирање до Солуна и јегејског мора, као што је д’ Аврил'2 веома лепо казао о Аустро-Угарској да је она „1е bras tendu de Г Allemagne non-seulement vers la mer Noire, rnais vers la mer Egee“; па и један угледни маџарски лист „Еђетиртиш“ казао је приликом посете немачког цара у Бечу, како „нова аустро-немачка политика неће добити пристанак Угарске, ако Немачка, чија се популација фантастички увећава, настави своју велику политику експанзије... Угарски интереси томе су дијаметрално про1 У немачкој нацији, здравој и жилавој, индустријски н интелектуално високо развијеној и добро дисциплинисаној јавнлл се та експанзивна тежња у толико интензивније, у колико је тај за последњих тридесет година тако снажно набујали организам почео да пати од, како се то назива, националне хипертрофије, која тражи одлива, тражи излаза. Кад је у северно-немачком елементу, коме беше главни представник Пруска, поникао тај феноменалнн прототип мушких психичких својстава германске расе, Бизмарк, и кад је као генијални дипломата уз помоћ генијалног ратника Молтка успео да, уклонивши све сметње, под скиптром новога императора састави без мало целу дотле разједињену немачку нацију, онда је из немачке императорске политике ишчезао и последњи траг неке космополитске сентименталности и романтике, која је неко време могла да се јавља у маленим јужпо-немачким културним центрима Овладао је северно-немачкп курс у политицн, коме је његов твораи, Бизмарк, дао јаснога израза са трибине немачког нарламента без икаквога увијања и еуфемизма. 2 D’ Avril, Le congres de Berlin. Дело, књ. 68. 12