Дело

178 Д Е Л О тивни“. А најкласичнији нам је сведок о тој завојевачкој политици германско-аустријској био највећи државник енглески Гледстон, кад је довикнуо оно своје знаменито „hanđs off“ и први прокламовао начело „Балкан балканским народима". И први знаменити акт у насилном закорачавању на Балкан била је анексија Босне и Херцеговине, коју Аустро-Угарска апсолутно не би смела извршити, да није иза ње чврсто и верно стајала силна немачка империја готова да, ако затреба, потегне и мач у својој „нибелуншкој верности". „која је политици Еренталовој за време анексионе кризе дала много блеска“ како данас веле немачки листови. Па и у последњем балканском рату између балканског савеза и Турске Аустрија не би могла успети са својом под лажном маском националног принципа одиграном комедијом у стварању једне нове државне карикатуре албанске, да није и ту Немачка била поуздано уз њу, пошто је, како тада још није био потпуно утврђен крајњи исход и резултат тога рата, и Немачка била истога мишљења као и њена савезница Аустро-Угарска да „аутономна Албанија под патронатом Аустрије јесте буре са барутом, од кога фитиљ иде до Беча, откуда би се увек могао запалити и дићи Балкан у ваздух" као што је лепо казао један врло озбиљан немачки социјал-демократски лист („Die Volksstimme"). А такво је буре требало аустро-германској империалистичкој политици према Балкану. Ваља ми још накнадно додати, како је после проглашене анексије н е м а ч к и канцелар Билов са трибине немачког парламента прокламовао дајеу сукобу између Аустро-Угарске и Србије право на страни Аустрије и то на том основу, што је „анексија последња фаза дела цивилизације, које се већ тридесет година врши“ и што „начин којим се управљало у Босни и Херцеговини од стране Аустро-Угарске представља дивно дело цивилизације"1 а напротив 1 Какво је то „дивно дело цивнлизације" и како се Босна и Херцеговина проводе иод Аустријом, о томе данас већ постоји читава литература и ту су чак и понеки аустријско-германски писци доста ненристрасно огшсивали цело стање, као на пр. познати аустријски нисац Хрон, који каже: „Volksausbeutende Geschaftsmacherei der Verwaltung, Niederdrtic ken des eingeborenen Elements, ein iiber alles Mass hinausgehender fiscalischer Druck, und katholische Proselytenmacherei'. B. K. Hron, Abriistung, Panslavismus und Deutschtum, Wien, 1898. A најтемељитијс je, на основу званичних нодатака и са пуним познавањем ствари нзнесена карактеристика те управе у књизи Др. Душана Васнљевића, О Босни и Херцеговини, r. 1909.