Дело

ЦАРИНСКИ САВЕЗ у политичком погледу 179 „Срби немају за себе никаквих правних разлога11 и т. д. Ту се јасно за свакога, осим нашега публицисте Перића, видело, у каквом смислу Немачка разуме тај „ц и в и л и з а т о рски“ Drang на исток. У опште, дакле, стоји то, што је један веома угледан лист казао да „без помоћи Немачке, Аустријанци не могу активно наступати на балканском полуострву“. Све су то врло познате ствари, али сам их ја ради везе морао •овде рекапитулирати само да покажем нашем интернационалном публицисти колико је он морао изгледати, да се благо изразим, оригиналан или апсолутно необавештен, кад је поред свега тога и после свега тога ипак не само у ужем кругу наше Скупштине, код које је то остало без ефекта, него чак и пред добро информисаним европским политичким и научним круговима сасвим куражно изишао са куриозним тврђењем, како је од стране пу•блициста изнесена теорија о опасности тога Drang-a за Балкан, ■само једна имагинација, и да је то чисто једна сасвим невина цивилизаторска тежња без икаквих завојевачких и експлоататор■ских умишљаја; оне добро обавештене публицисте на страни, који су прочитали ову германофилску Перићеву тезу могли су за њу имати само један — осмеј над необавештеном безазле■ношћу једнога српскога писца, који наивно верује у аустријскогерманске публицистичке фразе о „културним задатцима, о циви■лизаторским мисијама“ аустро-германским према „инфериорним" ■балканским нацијама и т. д., у какве се еуфемистичке формуле ©азда завијао експанзивни немачки Drang1. На послетку, кад је 1 Вредно је да мимогред поменем, како се Перићу у његовом критичком товору у Скупштини ипак десио јсдан моменталан lapsus linguae, кад је критикујући радикалне погледе на спољашње догађаје споменуо и то, како су радикали требали желети победу консервативаца на енглеским изборима, пошто доласком консервативаца на владу као јаких противника Немаца и представника енглеског империјализма Немци не би имали тако одрешене руке према Енглеској, те би према томе и њихова иолитика према нама овамо на истоку морала бити несумњиво слабија, а напротив са доласком енглеских либерала, коме су се радикали „погрешно“ радовали, овладала је више политика иацифизма и мирења с Немцима „због чега Немци, слободни према северу, и могу да воде активније своју политику на Балкану. Грешили су, дакле, наши радикали, грешили са чисто српског гледишта, што су... радовали се успеху либерала*. То је његово резоновање било очсвидно у контрадикцији са његовим иначе истакнутим тврђењем о безопасностн немачкога Drang-a, јер ако је тај Drang збиља чисто културни и безопасни, онда са „чисто српског гледишта" н е м а н ик а к в е погрсшке н и о п а с н о с т и, што Немци могу да воде активније своју лолитику на Балкану; а кад је Перић тврдио да је то баш са српског гледишта 12*