Дело

ЦАРИНСКИ САВЕЗ У ПОЛИТИЧКОМ ПОГЛЕДУ 181 никла из тога уговора услед развића ратних догађаја и нових ■бугарских претензија, па и услед тога, што су српски државници, који су склапали тај уговор, под притиском извесних прилика били више концилијантни и попустљиви према Бугарима, но што је одговарало што бољем задовољењу српа их интереса, али Перић при томе одаје правду српским творцима тога у даљем развоју догађаја тако фаталнога уговора, што су они били толико концилијантни под утицајем наде, да ће Србија задржати у ‘Својој посесији све делове турске територије, које она буде освојила на западном Балкану, имајући ту нарочито на уму северну Албанију са јадранским пристаништем1. После тога објективнога и „концилијантнога" интервала Перић опет узима борбену позу и удара у обичне антирадикалне и аустрофилске жице наводећи пре свега са извесним задовољством како су се радикали у великој мери преварили о моћи Аустро-Угарске и о њеној реше■ности да интервенише у догађајима балканским. Она, вели, није истина била довољно моћна да Србију спречи у освојењу Санџака, али је била довољно моћна да је избаци са јадранског мора и из Албаније (de la rejeter de la mer Adriatique et de l’Albanie). И онда даље вели о томе од речи до речи ово: „И не треба се чудити да је Аустро-Угарска тако поступила према Србији: она никако није могла остати равнодушна према повећању својега јужнога суседа, којега су радикали представили као њенога непомирљивога непријатеља, као непријатеља, који само очекује згодну прилику, да је наладне и да јој отме и себи присаједини српску територију, која је у њеним рукама. Аустро-Угарска је, дакле, имала потпунога интереса да спречава дипломатску акцију у погледу на анексију покрајина које је српска војска на западу освојила, па и ако није успела да спречи свако повећање Србије на тој страни, она је бар ипак успеладага смањи у знатној мери\ Кад сам тај пасус прочитао, ја сам још једном добро загледао не би ли видео, да је писац то резоновање навео под наводним знацима као цитат из каквога аустријскога или 1 И наш премијер r. Пашић казао јс у свомс историјски знаменитом ек■спозеу између осталога: „При склапању савезног уговора Србија је највећу важност полагала н а д о б и ј а ње ј а д р а н с к о г п р и м о р ј а... И ради добијања приморја о н а ј е м н о г о попуштала у другим питањима, на сс могла задовољити и са територијом, која је линијом уговорном за Македонију означена била, јер је могла да има неколико иристаништа на Јадранском Мору“.