Дело

царински савез у политичком погледу 183 гиналности, пошто мислим да се не варам, кад смело констатујем, да је он једини српски публициста, који је све то могао тако да представи и оцени и то сасвим хладно и лежерно. Не треба ништа више да кажем, само ћу још толико напоменути, ма да то није баш потребно, да ма како ко мислио о радикалима и њиховој политичкој умешности и зрелости, ипак нико осим немилосрдног антирадикала Перића не би могао да измисли тако фундаменталну њихову политичку незрелост и глупост, да они једној великој Сили јасно и гласно представе Србију као њенога непомирљивога непријатеља и да јој кажу да она само чека прилику да је нанадне и отме ит.д.1 У ватреној и, скоро би се могло казати, фанатичкој тежњи да дискредитира и компромитира радикални режим пред целим светом, а специјално пред аустро-германским блоком наш публициста извесно није ни опазио, да је и нехотично поново упао у напред већ поменуто секундирање оним инспирисаним и зато нарочито дресираним аустро-немачким новинарским пискарачима, који, као што видесмо, непрестано Србију денуицирају као опасног непријатеља Аустро-Угарске, који хоће да јој отме земље и градове! Та му је очевидно измишљена историја требала само за то, да оправда поступак Аустро-Угарске2. Радикали су вазда врло добро увиђали да Србија као мала земља не може ни помишљати на неку авантурну, борбену, агресивну политику, него да је морала водити једну што ефикаснију дефанзивну политику3, имати вазда спремну добро организовану одбрану своје независности и балканског Српства од оних Сила, које би „имале своје угврђене експанзивне програме у погледу Балканског полуострва" као што је у своме наведеном 1 Кад се о једној политичкој странци таква врло жалосна оцена лансира у страни свет, онда је дотични писац дужан да то не само каже, него и да д окаже каквим „веродостојним“ документима, каквим ауторитативним декларацијама позваних представника те странке, у опште каквим актима и фактима, који несумњиво утврђују такву просто детињасту претњу радикала суседној монархији. 2 У непристрасној, а при томе, добро информисаној европској журналистици зна се врло добро, да је та цела прича о „великој" Србији и о некој уображеној опасности са те стране за Аустро-Угарску само један врло провидан аустријски трик, који јако опомиње на ону стару басну о курјаку и јагњету. 3 11 est inutile de dire qu’ une contederation balcanique ne peut se fonder qu’ en vue d’ une politique defensive. Son but principal c’ est la defense de Г integrite territoriale et de Г independance des peuples qui en feront partie“ казао je и Раковски у своме наведеном чланку „Vers Г entente balcanique“.