Дело

184 Д Е Л О скупштинском говору казао пок. Миловановић; па даље је тај ауторизирани тумач спољне политике радикалне врло умесно казао и то како Србија с таквим својим циљем и задатцима налази додирних тачака са другим балканским државама које према своме положају имају интересе исте природе као и Србија, и чији интереси везани за општи проблем балканске независности треба да се симпатично одазову свему што зближује балканске државе међу собом и што балканско полуострво штити од даљих туђинских завојевања“. Ту је, дакле, правилно и логички изведена мисао, да потреба дефанзивне политике од туђинских завојевачких планова постоји тако исто и за остале балканске државе и да ће одбрана независности балканске бити тим јача и успешнија, кад се балканске државе удруже, а то је онда исказана мисао балканског савеза, коју су радикали вазда заступали и која је потпуно политички мудра и правилна1. А кад је већ та мисао била сазрела и ушла у фазу својега остварења, онда је опет тако исто природно и разложно било, да се пре свега склопи савез са најближом непосредно суседном државом бугарском, из којега је савеза, као што и сам Перић потврђује, поникао и знаменити балкански савез. У тој целој еволуцији било је потпуно тачне историјске и политичке логике. Да, али се та цела нова сценерија на балканској позорници није могла никако свидети нашем публицисти, јер балкански савез, који је поникао из српско-бугарског савеза, ако би се и после рата одржао, искључује његову толико сретну идеју о савезу са Аустро-Угарском, и Перић би морао капитулирати са својом 1 Као што су еклатантно показали њени феноменални резултати. Вредно је да наведем како је најновији немачки аутор о балканском рату др. Ј е к у својој књизи: „Deutschland im Orient nacli dem Balkankrieg" изнео веома интересантне податке о балканском савезу тврдећи између осталога да „Србија стоји на челу дипломатских припрема за балкански савсз", што Србији може само служити на част. Тај исти веома добро обавештени аутор тврди и то како су у „Немачкој државници одмах били уверени, да балкански савез н е ћ е б и т и о ф а н з и в а н према Аустрији, него да ће бити офанзиван према Турској“. И тако су, дакле, чак и увиђавни немачки државници имали уверењс, да н и ц с о б а л к а н с к и савез нема неке офанзивнс и агресивне тежњс прсма Аустрији, а наш Перић зна то бол>е него ти државници и тврди, како сама малена Србија објављује своје агреснвне планове према Аустрији! Види о тој Јековој књизи веома занимљив реферат др. Станојевића у овогодишњој јунској свесци овога цењенога часописа страна 454.