Дело

ЦАРИНСКИ САВЕЗ У ПОЛИТИЧКОМ ПОГЛЕДУ 185 аустрофилском политиком. Он то није могао да претрпи, јер му се допало да и даље остане апостол једне неуспеле идеје, те је онда морао опет у пуној пари да покрене свој таленат за проналажење и комбинирање мотива, којима може и даље пледирати за своју идеју и — сретно је пронашао један нов ванредно фино искомбинирани мотив; он је пре свега радикале означио као бугарофиле зато, што они, како он вели, хоће политичку унију између Србије и Бугарске; то је бугарофилство у осталом већ позната борбена парола и већ толико пута испаљени фишек у кампањи против радикалног режима, али је Перић у томе погледу хтео да пронађе нов барут, те је то радикално бугарофилство потенцирао до већ напред поменуте потпуне равнодушности радикала према својој српској народности и до сасвим сервилног попуштања Бугарима на штету својих народних интереса, и тако је најпосле наш публициста у поступној градацији радикалског бугарофилства дотерао дотле, да је радикалну политику означио не као бугарофилску, него као чисто бугарску1, јер ће та веза између Србије и Бугарске довести по његовој сигурној прогнози до тоталног нестанка Срба, пошто ће се они неминовно претопити у Б у г а р е. 0 т а к в о ј се карактеристици радикалне политике не може озбиљно дискутовати, пошто та бизарна хипербола у критици радикалне политике не може на озбиљне и непристрасне читаоце да учини никакву импресију, јер показује како се наш публициста мучио и довијао, да у дискредитирању радикалног режима однесе рекорд, да постане што би Немци казали „hyperkritisch“ и да уз то пронађетај, као што рекох, фино искомбинирани мотив о иминентној опасности бугаризације српског народа, те да онда у име заштите од те националне катастрофе своју политичку мелодију опет заврши стереотипним рефреном: прибегнимо моћној сусетки под закриље, ступимо с њом у савез — то нам је једини спас; и онда одмах долази један бенгалски осветљен табло, у коме у про1 Он чак вели како радикали сасвим мнрно примају то, да се створи некаква нова српско-бугарска народност и напослетку да се сви Срби претопе у Бугаре; он даље сасвим лепо прича и извија, како радикалнн орган „Самоуправа“ говори само и једино о интересима конфедерације и балканске солидарности и ту само још недостаје израз балканска народност; епитет ,српски“ сасвим је нестао из тога радикалног органа и чисто изгледа као да се тога израза боји! Horribile dictu!