Дело

ЦАРИНСКИ САВЕЗ У ПОЛИТИЧКОМ ПОГЛЕДУ 187' овога свога већ дугога критичког претресања из којега јасно излази као резултат: да ме мој врло уважени колега целом својом аргументацијом и дијалектиком није могао убедити о основаности и капиталној корисности његове политичке комбинације о царинском па у даљој линији и политичком савезу са Аустро-Угарском; ја се у томе погледу слажем са Костом Стојановићем, да је то за Србију фатална идеј-% јер би њу у таквој вези постигла најзад она иста судбина, која по наведеном разложном мишљењу Функ—Брентана и Сорела, Боска и осталих надлежних аутора постиже сваку малу државу, која ступи у царински па чак и у политички савез са једном великом и моћном државом; она би у тој вези поступно била економски и политички апсорбована и од независне државе спала би на положај једне, као што рекох, pars adnexa, са којом би се чинили разни противнародни експерименти од прилике као са Хрватском, са Босном и Херцеговином и т. д.1 Наш Перић нам износи своју комбинацију и даје свој свакако добронамерни савет посматрајући стање и прилике у Аустро-Угарској, као што већ рекох, на дурбин или да кажем кроз плот, а напред наведен маџарски политичар Холо довикује нам свој противни савет, да се чувамо Беча, као човек који сасвим из близа тачно познаје цео склоп и целу историју монархије и који према томе говори „еп pleine connaissance de cause“ — и ту онда за нас избор није нимало тежак'2. 1 Не могу а да овде не прнметим још и то, како је наш публициста, да би показао каква cpeha чека Србију по његовој жарко препорученој комбинацијн, нашао за потребно, да у потврду својој тези нарочито наведе и оне Србе, који су се под Арсенијем Чарнојевићем нреселили у аустро-угарске земље; он вели, како се ти Срби у Бачкој и Банату хвала богу још нису изгубили и претопилн и како се врло добро осећају. Да пе знам да Перић то као доказ наводи сасвим озбиљно и у пуној вери, да је то доказ врло убедљив, ја бих морао мислитн да је то од његове стране просто иронија, јер позивање на судбину и задовољно стање тих досељених Срба може само бити знак крајњега нспознавања целе њихове историје. Да је Перић нарочито тражио доказ против своје тезе и политичке комбинације, он доиста не би могао наћи бољи, него позивање на историју тога дела српскога народа. 2 Ну разуме се да избегавање такве везе, каква би била по Перићевом рецепту, никако не искључује вољу и тежњу Србије, да са суседном великом монархијом живи не само у коректним него у искрено пријатељским. односима и додирима, пошто је у то у несумњивом интересу једне и друге стране, да међу њима нестане свако неповерење и свака запетост, и да настану потпуно нормалне и корисне релације између две суседне незавнсне државе,. које су упућене једна на другу. Код нас у Србији за такав сретан обрт у суседским односима постојала је и постоји вазда пуна готовост, а што се тиче моћне