Дело

ВОЈНИ ПРЕГЛЕД 209 Могућно је да су, код виших старешина бугарске војске, извесне зависти, извесна неслагања, више пута вршили своју акцију слабљења. Јапански ђенерали никада нису знали за такве сукобе. Али, међу трупним официрима и у редовима, хероизам је остао готово увек ћутљив и анониман. Дали су се убијати, не да би дали велики сјај својем властитом имену, него да би добро послужили народу и да би допринели успеху заједнички предузетог дела. Много војника којима су доделили крст „за храброст" томе се зачудише, изјављујући да су просто „радили што и остали“. Један учитељ и одбио га је. Био је мој стални утисак, у току овога рата, да су бугарски официри придавали мало важности својем личном јунаштву. Било ми је врло тешко добити од њих анегдотску и епизодалну причу о рату; причали су врло мало о сјајним делима у којима су они уделовали; ретке су биле лепе приче у којима би се изговарала особна имена. Војска се добро борила. Највише ако би означили посебно, по броју или по имену града од кога води порекло, пук који би претрпио изузетне губитке. Али, у накнаду за то, кад би била реч о политичким дедукцијама или антиципацијама, кад би се говорило о томе да се поброје касније последице рата и добра која би из њега потекла за њихову земљу, бугарски официри били сунеисцрпни; обавештавали су се узнемирено о томе какво ће бити држање великих Сила; наводили су по сећању дипломатске текстове, говорили о статистици, историји, демографији, социологији; трошили су знатну речитост да ми докажу да Бугарска има права на Једрене, на Родосто, на Мидију, на Солун или на Битољ, и да, уз то, мора да јој се даде велика накнада у доброј, звечећој и треперавој монети! Ако бих, трудећи се да умакнем тим генералностима, замолио кога официра да ми исприча како се његов батаљон одликовао у извесној битки, тада бих добивао од њега само кратке речи и без рељефа. Ти бугарски војници, забринути само да велико народно предузеће донесе добар принос, ценили су да су учинили оно што је било неизоставно потребно да учине да би се успело. Трагичне фазе битака биле су, по њиховој оцени, само неизбежна средства да се успе у жељену циљу. Бугарски војник није дилетант, он не воли вештину ради вештине; у његовим очима практична и позитивна човека, рат је операција која мора донети унапређење живота и новца, које се мора наплатити по најбољој цени. Дело кн>. 68. 14