Дело

210 Д Е Л 0 * * Било би парадоксално без сумње постављати поређење између два народа које раздваја, у свој својој ширини, огромна Азија. Та два народа никад нису имала ни односа ни додирних тачака, никад нису знала један за други; они су еволуирали у току векова према са свим различним атавизмима: један, Јапан, азијатски, незнабожачки и феудалан; други, Бугарска, јевропска, хришћанска и родна земља апостола Кирила и Методија. Да ли би им се могло, са много предусретљивости и маште, открити какво далеко азијатско сродство? Ваљало би тада унети претерано добру вољу да би сте се сетили како се, на словенску масу на Балкану, накалемила, у седмом столећу, татарско-финска раса Аспарухових Болгара. Као и Франки у Галији, та ће хорда, усвајајући језик подјармљена народа, наметнути му своје име. Наћи неко нејасно монголско сродство између Јапанаца и Бугара, то би била слабо похвална историјска игра. У осталом, турска раса, много још више него бугарска, требало би да се може хвалити својим монголским пореклом а ми видимо да она није сачувала склоност за ствари рата, која је карактерисала, пре десет година, Микадове поданике. Па ипак са свим друкчији узроци доводе, крајем деветнаестог и почетком двадесетога столећа, те две расе, јапанску и бугарску, да поднесу у исто време једну трансформацију ка истоветноме циљу: оне се упућују у западњачкој науци, оне збацују журно свој источански омотач, оне усвајају социјално оруђе, поступке владавине, и сав ратнички прибор великих цивилизованих народа. Док Јапан позајмљује свој устав од Пруске, Бугарска меће на себе, као нову униформу, устав Белгије. И ако се посматра како Јапан и Бугарска изводе те трансформације, констатоваће се тада у њиховој еволуцији чудне сличности, које су још фрапантније по огромним основним разликама које потичу из апсолутно неслична порекла и обичаја. Готово у исто време, Јапан и Бугарска отварају се модерној култури; готово у исто време та два народа образују себи војску по јевропском начину; готово у исто време оне шире у мрачне масе својих сељака основну наставу; готово у исто време они себи дају парламентарну владавину. И онда обе те земље пролазе кроз периоду агитација и криза. Дубоки поремећај моралне равнотеже показује се у оних народа који су од један пут подражавали оним истим установама које су Западњаци дали себи